Pametni grad nije samo grad sa brzim internetom, digitalnim uslugama i modernom infrastrukturom. To je grad koji koristi tehnologiju, podatke i bolje planiranje kako bi unapredio svakodnevni život građana. Pametna mobilnost jedan je od ključnih elemenata tog koncepta, jer način na koji se ljudi kreću direktno utiče na gužve, kvalitet vazduha, bezbednost i dostupnost gradskih usluga.
Šta zapravo znači pametni grad?
Termin pametni grad često se koristi u urbanističkim strategijama i projektima digitalizacije. Međutim, broj senzora, kamera ili mobilnih aplikacija nije dovoljan da bi se neki grad smatrao pametnim.
Suština je u tome da grad koristi informacije i tehnologiju za rešavanje konkretnih problema. To može da znači bolje upravljanje saobraćajem, efikasniju potrošnju energije, dostupnije javne usluge ili brže reagovanje na promene u svakodnevnom funkcionisanju grada.
Evropska komisija koncept pametnih gradova povezuje sa unapređenjem kvaliteta života, boljim upravljanjem resursima, smanjenjem zagađenja i razvojem digitalnih usluga koje odgovaraju potrebama stanovnika.
U tom sistemu mobilnost ima posebno važnu ulogu. Građani svakodnevno putuju do posla, škole, zdravstvenih ustanova i drugih sadržaja. Ako su ta putovanja spora, skupa ili nebezbedna, digitalizacija drugih gradskih usluga ne može u potpunosti da nadoknadi taj problem.
Kako podaci menjaju upravljanje gradskim saobraćajem?
Jedna od osnova pametne mobilnosti jeste prikupljanje, povezivanje i analiza podataka o kretanju ljudi i vozila. Umesto da se saobraćaj planira isključivo na osnovu povremenih brojanja i ranijih procena, gradske službe mogu da koriste aktuelne informacije za donošenje odluka.
Takav pristup može da obuhvati:
- Inteligentne semafore koji prilagođavaju rad promenama u saobraćajnim tokovima, u skladu sa mogućnostima sistema.
- Praćenje javnog prevoza koje putnicima pruža informacije o dolascima vozila i mogućim kašnjenjima.
- Pametno upravljanje parkingom koje vozačima pomaže da pronađu slobodna mesta i smanjuje nepotrebno kruženje.
- Senzore i saobraćajne brojače koji pomažu u prepoznavanju zagušenja i planiranju intervencija.
- Digitalne platforme koje objedinjuju informacije o različitim vidovima prevoza i olakšavaju planiranje putovanja.
Ipak, prikupljanje podataka samo je prvi korak. Njihova vrednost zavisi od toga da li različiti sistemi mogu da razmenjuju informacije i da li nadležne službe koriste te podatke za konkretne promene.
Važno je i odgovorno upravljanje podacima. Sistemi za nadzor saobraćaja i prepoznavanje registarskih tablica moraju da se koriste uz odgovarajuću zaštitu privatnosti i jasno definisane svrhe obrade podataka.
Evropski primeri pametne mobilnosti
Evropski gradovi razvijaju različita rešenja u skladu sa svojim potrebama. Ne postoji jedan model pametnog grada koji se može jednostavno preneti iz jedne sredine u drugu, ali pojedinačni projekti pokazuju kako tehnologija može da podrži održiviju mobilnost.
Lahti: podsticanje održivih načina kretanja
Finski grad Lahti razvio je projekat CitiCAP, koji je građanima omogućio praćenje ugljeničnog otiska povezanog sa njihovim putovanjima. Projekat je obuhvatio mobilnu aplikaciju za praćenje načina kretanja i pilot-model ličnog trgovanja emisijama iz mobilnosti.
Cilj je bio da se građanima približe posledice izbora prevoznog sredstva i podstakne korišćenje održivijih opcija. Projekat je uključivao i razvoj otvorene platforme za podatke o mobilnosti i unapređenje biciklističke infrastrukture.
CitiCAP je realizovan u periodu 2018–2021. godine, pa ga treba posmatrati kao primer završenog pilot-projekta, a ne kao dokaz da se isti sistem danas primenjuje u svim delovima grada.
Pariz: grad prilagođen svakodnevnim potrebama
Pariz je poznat po konceptu „grada od 15 minuta“, koji podrazumeva da stanovnici mogu da pristupe većini osnovnih sadržaja u blizini svog doma, peške ili biciklom, a u zavisnosti od lokacije i javnim prevozom.
Ovaj pristup nije prvenstveno tehnološko rešenje. Njegova osnova je urbanističko planiranje koje smanjuje potrebu za dugim putovanjima i približava svakodnevne usluge stanovnicima.
To je važna razlika: pametan grad ne mora svaki problem rešavati novom aplikacijom ili senzorom. Ponekad je efikasnije promeniti način organizacije prostora.
Integrisana mobilnost: povezivanje različitih prevoznih opcija
Evropski projekat HoPE, realizovan od 2014. do 2017. godine, razvio je platformu za povezivanje informacija o putovanjima, planiranja ruta, obračuna cena i mobilnog plaćanja. Ideja je bila da putnici lakše kombinuju javni prevoz i druge opcije, poput deljenja automobila i bicikala.
Ovakav pristup povezan je sa konceptom Mobility as a Service (MaaS), odnosno mobilnosti kao usluge.
MaaS podrazumeva povezivanje različitih vidova prevoza kroz digitalne usluge koje korisniku olakšavaju planiranje i organizaciju putovanja. U razvijenijim modelima to može da uključuje rezervaciju i plaćanje više usluga na jednom mestu.
Zato elektronska karta može biti važan prvi korak, ali nije dovoljna da bi se čitav sistem smatrao MaaS rešenjem.
Šta srpski gradovi mogu da urade već danas?
Za razvoj pametne mobilnosti nisu uvek potrebne velike investicije u potpuno novu infrastrukturu. Gradovi mogu da počnu od postojećih problema i rešenja koja se mogu postepeno povezivati.
Prvi korak je kvalitetno merenje saobraćaja. Podaci o opterećenju raskrsnica, kašnjenjima javnog prevoza, popunjenosti parkinga i bezbednosti pešaka mogu da pomognu u određivanju prioriteta.
Drugi korak je unapređenje javnog prevoza. Pouzdani podaci o dolascima vozila, jednostavno elektronsko plaćanje i usklađivanje linija mogu da poboljšaju korisničko iskustvo bez čekanja na potpuno integrisanu platformu.
Treći korak je povezivanje podataka. Prevoznici i gradske službe mogu da objavljuju standardizovane informacije koje bi koristile nezavisne aplikacije za planiranje putovanja. To građanima omogućava bolji pristup informacijama, a gradu otvara mogućnost za razvoj novih usluga.
Četvrti korak je bezbednija infrastruktura. Pametna mobilnost obuhvata i bezbedne pešačke prelaze, povezane biciklističke staze, pristupačna stajališta i prilagođavanje semafora potrebama pešaka i javnog prevoza.
Peti korak je merenje rezultata. Gradovi bi trebalo da prate da li se vreme putovanja smanjuje, da li javni prevoz postaje pouzdaniji, da li opada broj saobraćajnih nezgoda i koliko se građani oslanjaju na različite vidove prevoza.
Za srpske gradove posebno je važno da digitalna rešenja ne budu izolovani projekti. Ako aplikacija prikazuje dolaske autobusa, ali podaci nisu ažurni, ili ako senzori prikupljaju informacije koje niko ne koristi, investicija neće doneti očekivanu korist.
Pametan grad počinje boljim kretanjem
Pametni grad nije cilj koji se ostvaruje kupovinom određene tehnologije. To je proces u kojem se urbanističko planiranje, saobraćajna infrastruktura, javne usluge i digitalni sistemi razvijaju zajedno.
Mobilnost je jedan od njegovih temelja zato što direktno utiče na dostupnost poslova i usluga, kvalitet životne sredine i bezbednost stanovnika. Međutim, uspeh ne treba meriti brojem instaliranih senzora ili aplikacija, već stvarnim promenama u svakodnevnom životu.
Za gradove u Srbiji najvažniji početak može biti jednostavan: bolje informacije, pouzdaniji javni prevoz, bezbednije ulice i odluke zasnovane na podacima. Tek kada takva rešenja funkcionišu zajedno, tehnologija postaje deo pametnog grada, a ne samo još jedan digitalni projekat.
