Prvi teretni voz na relaciji Zagreb–Novi Sad pokrenut je 3. oktobra u saradnji Železnica Republike Srpske i hrvatskog železničkog operatera Log Rail. Voz je tranzitirao kroz Republiku Srpsku na pravcu koji Železnice Republike Srpske označavaju kao koridor 9A, povezujući Hrvatsku i Srbiju preko teritorije Bosne i Hercegovine.
Cilj saradnje je ubrzavanje železničkog transporta robe između Evropske unije, Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana. Za Srbiju je posebno značajno to što se Novi Sad uključuje u ovaj tranzitni pravac, koji koristi železničku infrastrukturu Republike Srpske.
Nova tranzitna ruta preko Republike Srpske
Prema podacima Železnica Republike Srpske, prvi voz saobraćao je na relaciji Zagreb–Novi Sad, dok trasa kroz Republiku Srpsku vodi od Volinje, preko Dobrljina i Zvornika, do Brasine na granici sa Srbijom.
Voz iz Hrvatske ulazi u Bosnu i Hercegovinu kod Dobrljina, nasuprot hrvatske Volinje, a iz BiH izlazi kod Zvornika prema Brasini u Srbiji. Time je uspostavljena konkretna mogućnost za tranzitni prevoz robe između Hrvatske i Srbije preko Republike Srpske.
Železnice Republike Srpske navode da je cilj ove saradnje brži tranzit i siguran prevoz različitih vrsta robe. Preduzeće je istovremeno pozvalo druge železničke operatere iz Srbije i Hrvatske da se uključe u saradnju na prevozu robe koja tranzitira kroz Republiku Srpsku i Federaciju BiH.
Potencijal za regionalnu logistiku
Nova ruta je zanimljiva i zbog mogućnosti povezivanja sa jadranskim lukama. Železnice Republike Srpske navode da bi ovim pravcem mogla da se prevozi roba iz luka Rijeka i Koper, čime bi železnička mreža mogla da dobije dodatnu ulogu u povezivanju jadranske obale sa Srbijom i tržištima Zapadnog Balkana.
Za logistički sektor to predstavlja potencijalno važnu mogućnost. Železnički tranzit preko BiH može da posluži kao dodatna opcija za prevoz robe između Hrvatske i Srbije, posebno ukoliko se saradnja između operatera proširi.
Ipak, za sada treba biti oprezan sa procenama budućeg obima saobraćaja. Iz dostupnih saopštenja nije poznato koliko često će teretni vozovi saobraćati, koje će konkretne vrste robe biti prevožene niti koliki se obim transporta očekuje.
Zbog toga ovaj događaj treba posmatrati kao početak konkretne poslovne saradnje i otvaranje dodatnog tranzitnog pravca, a ne kao već formiranu međunarodnu železničku liniju sa definisanim redom vožnje.
