Saobraćajne gužve postale su svakodnevica u većini gradova regiona. Bilo da se radi o Beogradu, Zagrebu, Sarajevu ili Podgorici, vozači gube sate u kolonama, javni prevoz kasni, a zagađenje raste. Jedno od rešenja koje sve više gradova u svetu uvodi su pametni semafori – sistemi koji koriste senzore i veštačku inteligenciju (AI) da upravljaju saobraćajem u realnom vremenu. U nastavku objašnjavamo kako funkcionišu, gde su već pokazali rezultate i da li bi i Balkanski gradovi mogli da imaju koristi od sličnih sistema.

AI upravljanje saobraćajem

Klasični semafori rade po fiksnom programu. Zeleni i crveni intervali se ponavljaju bez obzira na to koliko ima vozila na raskrsnici. Pametni semafori funkcionišu drugačije. Oni koriste senzore, kamere i algoritme da prate protok vozila, pešaka i biciklista. Sistem zatim prilagođava trajanje zelenog i crvenog svetla u zavisnosti od trenutne situacije.

Na primer, ako se u jednoj traci stvori gužva, pametni semafor može da produži zeleno svetlo samo u tom smeru. Ako nema automobila, ne mora da se „na prazno“ pali zeleno. Na ovaj način se smanjuju nepotrebna čekanja, broj zaustavljanja i vreme provedeno u kolonama.

U naprednijim sistemima, AI algoritmi mogu da predvide saobraćajne obrasce nekoliko minuta unapred. To znači da semafor reaguje pre nego što se gužva formira. Kada se više raskrsnica poveže u mrežu, može se kreirati tzv. „zeleni talas“ – niz zelenih svetala koji omogućava da se vozila kroz više ulica kreću bez zaustavljanja.

Pametni semafori mogu takođe da daju prednost vozilima javnog prevoza ili hitnim službama. Ako autobus kasni, sistem mu može omogućiti prolaz kroz raskrsnicu bez čekanja. Time se poboljšava tačnost linija i efikasnost prevoza.

Osim što smanjuju gužve, ovi sistemi doprinose i manjem zagađenju, jer vozila kraće stoje u mestu. Emisije CO₂ i potrošnja goriva se smanjuju, što dugoročno utiče na kvalitet vazduha i zdravlje stanovnika.

Primeri iz Evrope

Mnogi evropski gradovi već su uveli pametnu semaforizaciju i beleže konkretne rezultate.

Barselona, Španija

Barselona koristi mrežu senzora i centralni sistem koji u realnom vremenu prilagođava semafore. Zahvaljujući tome, prosečno vreme putovanja je smanjeno za oko 20%, a gradski autobusi su tačniji. Grad je takođe povezao upravljanje semaforima sa sistemom za nadzor kvaliteta vazduha, pa može da reaguje kada koncentracija zagađenja raste.

Amsterdam, Holandija

Amsterdam je poznat po pametnim sistemima koji daju prednost biciklistima i tramvajima. Senzori detektuju dolazak većih grupa biciklista i produžavaju zeleno svetlo. Time se ubrzava saobraćaj i smanjuju konflikti između različitih učesnika u saobraćaju.

London, Ujedinjeno Kraljevstvo

Transport for London koristi sistem koji automatski optimizuje semafore na osnovu kamera i podataka o kretanju vozila. Na prometnim koridorima gužve su smanjene, a vreme čekanja na raskrsnicama kraće je i do 15%.

Minhen, Nemačka

Minhen je uveo AI sistem koji povezuje semafore sa javnim prevozom i detekcijom incidenata. Tokom test perioda smanjena su zagušenja tokom velikih događaja i rekonstrukcija ulica, što pokazuje da AI može pomoći i u kriznim situacijama.

Lisabon, Portugal

Lisabon koristi kombinaciju lokalnih senzora i centralnog nadzora kako bi smanjio zaustavljanja na glavnim ulaznim pravcima u grad. Nakon uvođenja pametne semaforizacije, prosečno vreme putovanja smanjeno je za 12%, a emisije CO₂ za gotovo 8%.

Zajednički imenitelj svih ovih primera je – merljiv napredak. Manje čekanja, manje emisija, i efikasniji javni prevoz.

Mogu li i balkanski gradovi da imaju koristi?

Odgovor je – apsolutno da. Gradovi u regionu imaju slične izazove: povećan broj vozila, zastarelu infrastrukturu i ograničene resurse za proširenje kapaciteta. Upravo zato su pametni semafori logičan sledeći korak.

Gde bi doneli najveći efekat

Najviše bi se isplatili na frekventnim koridorima – recimo, u Beogradu na potezu Slavija–Autokomanda ili duž bulevara na Novom Beogradu. U Zagrebu bi to bile avenije s velikim brojem semafora, a u Sarajevu i Podgorici – glavni gradski ulazi gde se stvaraju jutarnje i popodnevne gužve.

Pametni semafori bi mogli da daju prednost vozilima javnog prevoza, što bi povećalo pouzdanost autobusa i tramvaja bez dodatnih traka.

Koliko bi koštalo

Trošak uvođenja zavisi od broja raskrsnica i nivoa automatizacije. Jedna raskrsnica sa senzorima, kamerom i adaptivnim kontrolerom košta između 10.000 i 25.000 evra, dok centralni softver i povezivanje celog sistema mogu zahtevati dodatnih 100.000 evra i više.
Ipak, većina evropskih gradova pokazuje da se investicija vrati u roku od dve do tri godine kroz uštede goriva, manje gužve i smanjene emisije.

Prvi koraci

Najbolje je početi sa pilot projektom na nekoliko ključnih raskrsnica. Rezultati se mogu meriti po prosečnom vremenu prolaska, broju zaustavljanja i zagađenju. Nakon toga, sistem se lako proširuje.

Važno je koristiti otvorene standarde kako bi se izbeglo zaključavanje na jednog dobavljača i kako bi lokalne IT kompanije mogle da se uključe u razvoj i održavanje.

Šira slika

Pametna semaforizacija ne rešava sve sama. Najveći efekat se postiže kada se poveže sa drugim rešenjima: pametnim parkingom, upravljanjem javnim prevozom i sistemima za informisanje vozača.

Kada se sve to spoji u jedinstveni inteligentni transportni sistem, gradovi dobijaju alat koji im omogućava da bolje planiraju, upravljaju i reaguju na promene u saobraćaju.

Zaključak

Pametni semafori više nisu tehnologija budućnosti – oni su već dokazano rešenje širom Evrope. Donose manje gužve, niže emisije i brži javni prevoz. Za gradove Balkana, koji se i dalje oslanjaju na zastarele sisteme, ovo predstavlja priliku da naprave veliki tehnološki skok uz razumnu investiciju.

Sa jasnim planom, pilot projektima i regionalnom saradnjom, AI upravljanje saobraćajem može postati važan deo modernog urbanog razvoja u regionu.

Pametni semafori nisu luksuz – oni su alat koji može poboljšati svakodnevni život miliona ljudi u gradovima.