Fruškogorski koridor trebalo bi da donese značajnu promenu u povezivanju Novog Sada i Rume, ali i u odvijanju tranzitnog saobraćaja kroz područje Fruške gore. Najzahtevniji deo nove saobraćajnice prolazi kroz planinu, gde se gradi tunel Iriški venac, jedan od najvećih drumskih infrastrukturnih objekata u Srbiji.
Obe tunelske cevi su probijene, a radovi su ušli u završnu fazu koja obuhvata asfaltiranje, postavljanje instalacija i opremanje objekta. Prema najavi Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture od oktobra 2026, završetak građevinskih radova i opremanja planiran je do kraja godine, dok se puštanje tunela i deonice prema Rumi očekuje u junu 2027.
Ipak, tunel je samo jedan deo znatno šireg projekta. Fruškogorski koridor obuhvata i novi most preko Dunava, više desetina drugih infrastrukturnih objekata i nekoliko deonica čiji se radovi ne odvijaju istom dinamikom.
Tunel Iriški venac: više od sedam kilometara tunelskih cevi
Tunel Iriški venac sastoji se od dve odvojene tunelske cevi, sa po dve saobraćajne trake. Njihova ukupna dužina iznosi 7.062 metra, odnosno približno 3,5 kilometara po cevi. Ulazni portal nalazi se kod Paragova, dok je izlaz na drugoj strani Fruške gore, u blizini Iriga.
Obe cevi su probijene tokom 2025. godine, čime je završen jedan od najvažnijih građevinskih koraka. Međutim, iskopavanje je predstavljalo samo početak zahtevnog procesa. Nakon izrade tunelske konstrukcije usledili su radovi na kolovozu, hidroizolaciji, završnim oblogama i instalacijama.
Prema podacima koje je RTS objavio u septembru 2026, do tada je bilo asfaltirano šest od ukupno sedam kilometara tunelskih cevi. U završnoj fazi nalazili su se grubi građevinski radovi, nakon kojih je trebalo da usledi postavljanje elektromašinske opreme i završna obrada unutrašnjosti.
Poseban izazov tokom izgradnje predstavljale su podzemne vode. Na pojedinim mestima, naročito u desnoj tunelskoj cevi, zabeležen je priliv veći od 1.500 litara u minuti. Vodu je bilo neophodno neprekidno ispumpavati kako bi se radovi izvodili u suvim uslovima i smanjio rizik od obrušavanja.
Tunel je izgrađen primenom Nove austrijske tunelske metode (NATM), koja omogućava prilagođavanje načina iskopa i stabilizacije stvarnim geološkim uslovima. Dodatnu složenost predstavljala je zaštita Nacionalnog parka Fruška gora. Zbog toga je iskopavanje uglavnom obavljano mehaničkim putem, uz korišćenje hidrauličnih alata, umesto oslanjanja na klasične metode miniranja.
Završetak tunelske konstrukcije, međutim, ne znači da je objekat odmah spreman za saobraćaj. Neophodno je završiti i proveriti ventilaciju, kontrolu dima, protivpožarne sisteme, video-nadzor i detekciju ugljen-monoksida. Tunel će imati i merenje vidljivosti, ozvučenje, SOS telefone i automatski sistem upravljanja.
Upravo zbog značaja ovih sistema, nakon završetka opremanja predviđeno je sveobuhvatno testiranje pre otvaranja za saobraćaj.
Fruškogorski koridor podeljen je na četiri deonice
Brza saobraćajnica Novi Sad–Ruma, poznata kao Fruškogorski koridor, prema podeli koju je objavio RTS duga je 44,41 kilometar. Projekat je organizovan u četiri deonice, od kojih svaka ima posebnu funkciju u povezivanju Novog Sada, Fruške gore i Srema.
Prva deonica povezuje petlju Petrovaradin istok sa Paragovom i duga je oko 14 kilometara. U njenom sastavu nalazi se i tunel Širine u Petrovaradinu, dug približno 350 metara. Pripremni radovi na ovom objektu počeli su tokom 2026. godine, a tokom proleća i leta izvođeni su radovi na pripremi terena i konstrukciji tunela.
Druga deonica, od Paragova do početka obilaznice oko Rume, duga je približno 16,5 kilometara. Upravo na njoj nalazi se tunel Iriški venac. Prema podacima Ministarstva od 20. oktobra 2026, radovi na ovoj deonici bili su završeni u obimu većem od 80 odsto. Najavljeno je da će građevinski radovi i opremanje tunela biti završeni do kraja godine.
Treća deonica povezuje petlje Novi Sad jug i Petrovaradin istok i duga je oko 3,4 kilometra. Ona ima važnu ulogu u povezivanju nove saobraćajnice sa postojećom putnom mrežom Novog Sada. U dostupnim novijim izveštajima nisu objavljeni dovoljno precizni podaci o procentu završenosti ove deonice.
Četvrta deonica predstavlja obilaznicu oko Rume, dugu približno 10,5 kilometara. Radovi obuhvataju i izgradnju objekata na ukrštanjima sa postojećim putevima. Putevi Srbije su u oktobru 2026. objavili izmene režima saobraćaja na pravcu Irig–Ruma zbog radova na mostu i drugim delovima obilaznice.
Ovakva podela pokazuje zašto napredak na tunelu ne treba poistovećivati sa napretkom celog koridora. Iako je na deonici Paragovo–Ruma ostvaren značajan pomak, ostaje da se završe i povežu ostali delovi trase.
Most preko Dunava i više od 40 dodatnih objekata
Pored tunela Iriški venac, drugi najzahtevniji infrastrukturni objekat na Fruškogorskom koridoru predstavlja novi most preko Dunava kod Petrovaradina. Njegova glavna konstrukcija spojena je tokom 2026. godine, što je predstavljalo još jednu važnu prekretnicu u realizaciji projekta.
Most će povezati petrovaradinsku stranu sa putnom mrežom na bačkoj strani Dunava i omogućiti direktnije uključivanje tranzitnog saobraćaja u novu saobraćajnu vezu. Time bi trebalo da se smanji prolazak teretnih vozila kroz pojedine delove Novog Sada i Petrovaradina.
Pored ova dva velika objekta, na trasi je predviđena izgradnja više od 40 drugih infrastrukturnih objekata, uključujući mostove i podvožnjake, kao i 15 denivelisanih raskrsnica i ukrštanja. Projektovana su i brojna potporna rešenja i zidovi za zaštitu od buke.
Saobraćajnica će imati četiri trake, širine po 3,5 metra, dok je projektovana brzina od 60 do 100 kilometara na sat, u zavisnosti od dela trase.
Od prvobitnih rokova do najavljenog otvaranja 2027. godine
Izgradnja Fruškogorskog koridora počela je u maju 2021. godine, a projekat je poveren kineskoj kompaniji China Road and Bridge Corporation (CRBC). Ukupna ugovorena vrednost investicije iznosi približno 606 miliona evra.
Prvobitne najave predviđale su znatno raniji završetak radova, ali je projekat tokom realizacije suočen sa pomeranjem rokova. Složenost tunelskih radova, veliki broj infrastrukturnih objekata i zahtevna organizacija gradilišta predstavljali su značajne izazove.
Prema najavi Ministarstva iz oktobra 2026, tunel Iriški venac i deonica od Paragova do Rume trebalo bi da budu otvoreni u junu 2027. godine. Do tada je potrebno završiti preostale građevinske radove, instalirati opremu i sprovesti tehnička ispitivanja.
Fruškogorski koridor trebalo bi da omogući brže povezivanje Novog Sada i Rume, ali je njegov značaj mnogo širi od skraćenja vremena putovanja. Izmeštanjem tranzitnog i teretnog saobraćaja sa postojećeg puta preko Fruške gore smanjiće se pritisak na zaštićeno prirodno područje i okolna naselja.
Ipak, puni efekti investicije zavisiće od završetka svih deonica i njihovog povezivanja u funkcionalnu saobraćajnu celinu. Tunel Iriški venac jeste jedan od najvažnijih koraka u tom procesu, ali će tek kompletan koridor pokazati koliko nova infrastruktura može da promeni saobraćajne tokove u Vojvodini i prema zapadnoj Srbiji.
