Hrvatska priprema nova pravila parkiranja koja bi trebalo da obezbede više prostora za pešake i olakšaju uklanjanje nepropisno parkiranih vozila. Predlog izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima uvodi stroža ograničenja u gradskim centrima, preciznije definiše uslove za uklanjanje automobila sa trotoara i predviđa veće kazne za parkiranje kojim se ugrožava bezbednost ili ometa saobraćaj.
Nacrt je 14. oktobra 2026. upućen u javno savetovanje, koje traje do 14. novembra. To znači da predložene odredbe još nisu stupile na snagu i da se njihov sadržaj može menjati tokom daljeg zakonodavnog postupka.
Stroža pravila parkiranja u gradskim centrima
Jedna od značajnijih promena odnosi se na zaustavljanje i parkiranje na trgovima, u zaštićenim kulturno-istorijskim celinama i na površinama koje su namenjene isključivo pešacima.
Prema predlogu, na ovim lokacijama parkiranje bi bilo potpuno zabranjeno, bez obzira na to koliko prostora ostaje za prolaz pešaka. Time bi se uklonila mogućnost da se vozači pozivaju na ostavljanje minimalne širine prolaza kao opravdanje za parkiranje na površinama namenjenim pešačkom kretanju.
Predlog uvodi i pojam zone ograničenog saobraćaja, čime se dodatno uređuje mogućnost regulisanja pristupa vozila pojedinim gradskim područjima.
„Pauk“ dobija jasnije uslove za uklanjanje vozila
Posebno zanimljiva novina odnosi se na uklanjanje nepropisno parkiranih automobila sa trotoara.
Prema predloženim izmenama, vozilo bi moglo da bude uklonjeno ako je slobodan prostor za prolaz pešaka između automobila i najbliže fizičke prepreke uži od jednog metra.
Važno je da se kao prepreka više ne posmatra samo zid zgrade. U obzir bi se uzimali i stubići, kontejneri, ugostiteljske terase i drugi objekti na trotoaru.
Ovakav pristup trebalo bi da olakša primenu propisa u situacijama kada parkirani automobili ostavljaju premalo prostora za prolaz. Posebno bi mogao da pomogne osobama koje koriste invalidska kolica, roditeljima sa dečjim kolicima i starijim pešacima.
Problem neprohodnih trotoara nije karakterističan samo za Hrvatsku. O tome smo pisali i u analizi neprohodnih trotoara u srpskim gradovima, gde parkirana vozila i druge prepreke često primoravaju pešake da izlaze na kolovoz.
Kazne do 300 evra za posebno problematično parkiranje
Predlog zakona predviđa i strože sankcionisanje nepropisnog parkiranja kojim se ugrožava bezbednost ili ozbiljno ometa saobraćaj. Za takve prekršaje predložena je kazna od 300 evra.
Pored toga, planirano je pojednostavljivanje postupaka i veća samostalnost gradova i opština u poslovima koji su u njihovoj nadležnosti.
To je posebno značajno za veće gradske sredine, gde lokalne vlasti imaju različite probleme sa parkiranjem, dostavnim vozilima i korišćenjem javnih površina.
Zagreb među gradovima na koje bi promene mogle najviše da utiču
Promene bi mogle da budu posebno značajne za Zagreb, gde je parkiranje na trotoarima i u centralnim gradskim ulicama dugogodišnji problem.
Uvođenje strožih kriterijuma za slobodan prolaz moglo bi da zahteva drugačiju organizaciju parkiranja i dostave u pojedinim delovima grada. Istovremeno, lokalne vlasti moraće da pronađu ravnotežu između dostupnosti parkinga, potreba poslovnih korisnika i prava pešaka na bezbedno kretanje.
Kada bi nova pravila mogla da počnu da važe?
Predložene izmene još prolaze kroz javno savetovanje, nakon čega slede dalji koraci u zakonodavnoj proceduri. Konačan tekst zakona i datum početka primene biće poznati tek nakon završetka postupka usvajanja i objavljivanja u Narodnim novinama.
Ukoliko budu usvojene, nove odredbe doneće stroži pristup parkiranju u pešačkim i centralnim gradskim zonama. Njihov značaj neće biti samo u većim kaznama, već i u jasnijem određivanju prostora koji mora ostati dostupan pešacima.
