Obeležen prelaz — garancija bezbednosti ili lažni osećaj sigurnosti?
Pešački prelaz je jedan od najprepoznatljivijih elemenata saobraćajne infrastrukture. Pa ipak, bele linije na asfaltu ne garantuju da je prelazak bezbedan. Istraživanja pokazuju da njegova efikasnost zavisi od brzine vozila, preglednosti, intenziteta saobraćaja i dodatnih bezbednosnih mera.
Kada ugledamo pešački prelaz, očekivano je zaključiti da će nam vozači ustupiti prvenstvo prolaza. Međutim, između propisanog prava prvenstva i stvarnih uslova na putu ponekad postoji značajna razlika.
Obeleženi prelazi jesu važan deo saobraćajne infrastrukture, ali njihovo prisustvo samo po sebi ne uklanja rizik od nezgode. Posebno su problematične prometne ulice sa više saobraćajnih traka, gde pešacima često nisu dovoljne samo oznake na kolovozu.
Šta nam statistike zaista govore?
Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, tokom 2022. godine u Srbiji je evidentirano 1.106 saobraćajnih nezgoda na pešačkim prelazima. Više nezgoda zabeleženo je samo u krivinama, ukupno 2.129. Ipak, sam broj nezgoda ne govori koliko je pojedinačni prelaz opasan. Za takvu procenu potrebno je uzeti u obzir i broj pešaka koji ga koriste, intenzitet motornog saobraćaja i brzinu vozila.
Jedno od često citiranih istraživanja, sprovedeno u San Dijegu, obuhvatilo je 400 raskrsnica bez semafora. Tokom petogodišnjeg perioda na obeleženim prelazima zabeleženo je skoro šest puta više nezgoda nego na neobeleženim mestima prelaska. Međutim, obeležene prelaze koristilo je približno tri puta više pešaka, što je važan podatak za pravilno tumačenje rezultata.
Psihologija pešaka i vozača
Jedno od mogućih objašnjenja problema jesu različita očekivanja učesnika u saobraćaju. Pešak može očekivati da će mu vozač ustupiti prvenstvo prolaza, dok vozač možda neće na vreme uočiti pešaka, naročito ako je preglednost ograničena ili je brzina kretanja velika.
Pešački prelaz zato ne treba posmatrati kao zaštitnu zonu u kojoj pešak može zanemariti saobraćajnu situaciju. Njegova bezbednost zavisi i od ponašanja vozača i od uslova na putu.
Posebno su zanimljivi podaci o starijim pešacima. Istraživanje objavljeno u časopisu JAMA pokazalo je da je rizik od sudara za osobe starije od 65 godina bio 3,6 puta veći na obeleženim prelazima bez semafora ili znaka STOP u poređenju sa odgovarajućim neobeleženim lokacijama.
Ovaj rezultat ne dokazuje da je uzrok bio lažni osećaj sigurnosti, ali ukazuje na značaj saobraćajne regulacije i ponašanja vozača.
Kada infrastruktura nije dovoljna
Loše osvetljenje, istrošene oznake, nedovoljna preglednost i nepropisno parkirana vozila mogu otežati uočavanje pešaka i pravovremenu reakciju vozača.
Poseban problem predstavljaju višetračne ulice, gde vozilo zaustavljeno u jednoj traci može zakloniti pešaka od vozača u susednoj. Rizik je dodatno izražen kod dece, koja zbog svoje visine teže uočavaju vozila iza parkiranih automobila.
Zbog toga prilikom planiranja prelaza nije dovoljno samo postaviti znak i iscrtati zebru. Potrebno je analizirati brzinu i intenzitet saobraćaja, preglednost i mogućnosti bezbednog zaustavljanja.
Kako do bezbednijih pešačkih prelaza?
Postoji niz mera koje mogu unaprediti bezbednost, u zavisnosti od karakteristika konkretne lokacije:
- Bolje osvetljenje: Namenska rasveta omogućava vozačima da ranije uoče pešake, naročito noću.
- Usporavanje saobraćaja: Ograničenja brzine i fizičke mere za smirivanje saobraćaja smanjuju rizik i težinu posledica sudara. Istraživanja pokazuju da rizik smrtnog ishoda značajno raste sa povećanjem brzine udara.
- Podignuti prelazi i ostrva za pešake mogu smanjiti brzinu vozila i omogućiti bezbednije prelaženje višetračnih ulica u dve faze.
- Vidljivije oznake: Visoko uočljive oznake, poput „continental” i „ladder” prelaza, mogu pomoći vozačima da ranije uoče mesto prelaska.
- Bolja preglednost: Uklanjanje prepreka i zabrana parkiranja neposredno uz prelaze olakšavaju uočavanje pešaka.
- Edukacija i nadzor: Pešaci i vozači treba da poznaju pravila prvenstva prolaza i prilagode ponašanje uslovima na putu.
Pešački prelaz je početak bezbednosti, a ne njena garancija
Obeleženi pešački prelaz predstavlja važan element saobraćajne infrastrukture, ali njegova bezbednost ne zavisi samo od oznaka na asfaltu. Preglednost, osvetljenje, brzina vozila, intenzitet saobraćaja i ponašanje učesnika zajedno određuju koliko je prelazak zaista bezbedan.
Zato cilj ne bi trebalo da bude samo povećanje broja obeleženih prelaza, već izgradnja infrastrukture koja pešacima omogućava bezbedno prelaženje, a vozačima dovoljno vremena i prostora da ih uoče i pravovremeno reaguju.
