Trotoari koji ne pružaju sigurnost
Neprohodni trotoari u srpskim gradovima svakodnevno otežavaju kretanje pešaka. Roditelji koji guraju dečja kolica mogu naići na automobil parkiran preko cele staze, dok osoba sa invaliditetom može ostati bez mogućnosti da bezbedno prođe. Stariji pešak mora da siđe na kolovoz i zaobiđe vozilo, nadajući se da će ga vozači na vreme primetiti.
Ovakve situacije pokazuju kako prepreke na trotoarima mogu da pretvore običnu šetnju u bezbednosni problem. Parkirani automobili, gradilišta, reklamni panoi, nepropisno postavljena urbana oprema i oštećene površine otežavaju kretanje, a na pojedinim mestima pešacima praktično onemogućavaju prolaz.
Trotoar nije samo prostor uz ulicu. Njegova osnovna funkcija je da omogući bezbedno i neometano kretanje pešaka, uključujući decu, starije osobe, osobe sa invaliditetom i roditelje sa dečjim kolicima. Kada je taj prostor blokiran, pešaci mogu biti primorani da se kreću kolovozom ili da traže rizičan način da zaobiđu prepreku.
Brojevi koji ukazuju na problem bezbednosti pešaka
Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja prenetim u medijskim izveštajima, u Beogradu je od 2021. do 2025. godine u saobraćajnim nezgodama poginulo 177 pešaka, dok je 1.389 teško povređeno. Na nivou Srbije Agencija je ranije navodila da godišnje u proseku život izgubi oko 130 pešaka, a oko 2.600 bude povređeno.
Ovi podaci ukazuju na razmere problema bezbednosti pešaka, ali ne znače da su sve nezgode posledica nepropisnog parkiranja ili loših trotoara. Na rizik utiču i brzina vozila, vidljivost, ponašanje učesnika u saobraćaju, kvalitet pešačkih prelaza i uređenost raskrsnica.
Ipak, kada pešaci zbog prepreka moraju da izađu na kolovoz, njihova izloženost motornom saobraćaju raste. Posebno su ugroženi oni koji se sporije kreću ili ne mogu lako da zaobiđu prepreke.
Parkiranje na trotoaru: šta kaže zakon?
Parkiranje je jedan od vidljivih razloga zbog kojih pešačke površine gube svoju funkciju. U pojedinim ulicama vozila zauzimaju veći deo trotoara, pa prolaz postaje otežan ili potpuno blokiran.
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima propisuje da je parkiranje na trotoaru dozvoljeno samo kada je regulisano saobraćajnom signalizacijom i kada nakon parkiranja ostane slobodan prolaz za pešake širine najmanje 1,60 metara. Taj prolaz ne sme biti uz samu ivicu kolovoza. Zakon takođe zabranjuje parkiranje na delovima trotoara namenjenim kretanju osoba sa posebnim potrebama.
Za uobičajeni prekršaj nepropisnog parkiranja propisana je novčana kazna od 5.000 dinara. Međutim, postojanje kazne samo po sebi ne rešava problem ako se pravila ne sprovode dosledno, a prepreke se svakodnevno ponavljaju na istim lokacijama.
Odgovornost nije samo na vozačima. Gradovi i opštine treba da obezbede jasno uređene pešačke površine, kontrolišu njihovo korišćenje i spreče da parkiranje trajno onemogućava kretanje.
Problem nije samo u parkiranim automobilima
Pešačku infrastrukturu mogu da ugroze i privremene i trajne prepreke: građevinski radovi bez odgovarajućeg prolaza, stubovi i reklamni panoi postavljeni na putanji kretanja, oštećene ploče, visoki ivičnjaci i neuređeni prilazi pešačkim prelazima.
Uslovi pristupačnosti predviđaju povezane i prohodne pešačke površine, prilagođene i osobama koje se kreću uz pomoć pomagala. Pravilnik o tehničkim standardima pristupačnosti navodi širinu trotoara od 180 centimetara, uz izuzetke kada je dozvoljena širina od 120 centimetara, kao i minimalnu širinu prolaza između nepokretnih prepreka od 90 centimetara.
To znači da se kvalitet trotoara ne procenjuje samo prema tome da li postoji popločana površina. Važno je da li se njome zaista može proći, da li je povezana sa ostatkom pešačke mreže i da li je pristupačna ljudima sa različitim potrebama.
Slični izazovi postoje i van Beograda. U analizi saobraćajne infrastrukture u Boru, lokalna inicijativa Bicibor ukazuje na probleme sa prostorom namenjenim pešacima, biciklistima i osobama sa invaliditetom. Takvi primeri podsećaju da planiranje ulica mora da uzme u obzir sve učesnike u saobraćaju, a ne samo motorna vozila.
Kako gradovi mogu da vrate trotoare pešacima?
Prvi korak je dosledna kontrola nepropisnog parkiranja, uz uklanjanje vozila koja blokiraju prolaz. Na mestima gde se problem stalno ponavlja, fizički elementi poput stubića mogu da spreče parkiranje, pod uslovom da su pravilno postavljeni i da sami ne ometaju pešake.
Tokom radova potrebno je obezbediti bezbednu i pristupačnu alternativnu putanju. Ulica ne bi smela da ostane bez prohodnog trotoara samo zato što se izvode građevinski radovi.
Gradovi bi takođe trebalo da pregledaju postojeće pešačke pravce, uklone nepotrebne prepreke, poprave oštećene površine i obezbede kontinuitet trotoara kod raskrsnica i pešačkih prelaza. U ulicama sa velikim brojem pešaka, mere za smirivanje saobraćaja i niže brzine mogu dodatno da smanje rizik od teških posledica nezgoda.
Nedostatak parkinga jeste izazov za mnoge gradske sredine, ali rešavanje tog problema ne bi smelo da se svodi na zauzimanje prostora namenjenog pešacima. Trotoar mora da ostane prohodan i bezbedan.
Pravo na bezbedno kretanje
Kvalitet pešačke infrastrukture nije pitanje estetike, već svakodnevne dostupnosti grada. Ako roditelj sa kolicima, osoba sa invaliditetom ili stariji sugrađanin ne mogu bezbedno da prođu trotoarom, ulica ne ispunjava svoju osnovnu funkciju.
Gradovi koji žele bezbedniji saobraćaj moraju da tretiraju pešačke površine kao važan deo transportnog sistema. To podrazumeva kvalitetno projektovanje, redovno održavanje, pristupačnost i dosledno sprečavanje parkiranja i drugih prepreka.
