Proširenje puteva i izgradnja novih traka smatra se očiglednim rešenjem za saobraćajne gužve. Ideja je jednostavna: ako je potražnja za vožnjom visoka, a ponuda ograničena, proširenje kapaciteta trebalo bi da omogući većem broju ljudi da se kreće lakše i brže.
Međutim, istraživanja u oblasti saobraćaja ukazuju da ovakav pristup često ima suprotan efekat. Fenomen poznat kao „indukovana potražnja“ objašnjava zašto novi drumski kapaciteti brzo prestaju da poboljšavaju protočnost. Kada se kapacitet puta poveća, vožnja postaje privlačnija jer se smanjuje vreme putovanja i nervoza. Kao rezultat, više ljudi odlučuje da vozi, a oni koji su ranije izbegavali taj pravac zbog gužve, sada se vraćaju. Tako se novoizgrađeni kapacitet ubrzo popuni, a gužve se vrate – ponekad i veće nego pre.
Prema nekim istraživanjima, čak 80% novoizgrađenih kapaciteta bude ispunjeno već nakon četiri godine od izgradnje.
Indukovana potražnja: Kada dodatne trake stvaraju dodatne gužve
Indukovana potražnja podrazumeva da se novi kapacitet ne koristi samo za postojeći broj vozača, već otvara vrata latentnoj, “potisnutoj” potražnji. Ljudi koji su ranije birali alternativne rute, sredstva prevoza ili vreme putovanja zbog prevelikih gužvi, sada se vraćaju na put jer je manje zakrčen. I ne samo to – novi vozači, koji ranije možda nisu ni koristili automobil, odlučuju se na vožnju.
Stručnjaci napominju da ovaj ciklus dovodi do začaranog kruga: što više proširujemo puteve, to više automobila imamo na ulicama, i protočnost ostaje ista ili se dodatno pogoršava. Kalifornija, na primer, godinama ulaže milijarde u proširenje svojih autoputeva, a rezultati su gotovo uvek isti – saobraćajna zagušenja se vraćaju vrlo brzo nakon završetka radova.
Alternativna rešenja: Od javnog prevoza do pametne politike
Umesto da se oslanjaju na tradicionalna rešenja, gradovi širom sveta sve češće biraju alternativne pristupe za upravljanje saobraćajem. Jedna od opcija je uvođenje saobraćajnih tarifa, poput „congestion charge“ u Londonu, gde se vozačima dodatno naplaćuje ulazak u centar grada u vreme najveće gužve. Ovaj sistem uspešno je smanjio broj vozila u saobraćaju i povećao upotrebu javnog prevoza.
Druga važna strategija je ulaganje u poboljšanje javnog prevoza. Brži, pouzdaniji i pristupačniji prevoz može motivisati vozače da ostave automobile kod kuće. Biciklističke staze, pešačke zone i integrisani prevozni sistemi dodatno smanjuju oslanjanje na lična vozila.
Zaključak: Više asfaltiranja nije dugoročno rešenje
Dokle god se gradovi budu oslanjali isključivo na proširenje puteva kao rešenje za gužve, suočavaće se sa ponovnim vraćanjem problema. Indukovana potražnja pokazuje da više prostora za automobile vodi ka – još više automobila. Pravi pomak u protočnosti saobraćaja dolazi kroz kombinaciju pametnog planiranja, alternativnih prevoznih opcija i promena u ponašanju vozača.
