Evropska unija priprema novo veliko ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu. Evropska komisija predložila je 51,5 milijardi evra za transport kroz Connecting Europe Facility (CEF) u periodu od 2028. do 2034. godine, što bi trebalo da ubrza izgradnju i modernizaciju evropske transportne mreže.
Tema je posebno važna za Srbiju i Zapadni Balkan, jer je region uključen u evropske transportne koridore i predstavlja važnu vezu između centralne Evrope i Mediterana.
Predlog je u centru pažnje tokom ovogodišnjih Connecting Europe Days, koji se od 28. septembra do 1. oktobra održavaju u Briselu. Evropska komisija je skup posvetila upravo budućnosti evropske transportne infrastrukture, prekograničnom povezivanju, železnici, otpornosti mreže i novim modelima finansiranja.
Srbija već ima mesto u evropskoj transportnoj mreži
Za Srbiju je najvažnije to što nije reč samo o projektima unutar država članica EU.
Srbija je deo novog Zapadni Balkan–Istočni Mediteran (Western Balkans–Eastern Mediterranean) evropskog transportnog koridora, koji povezuje centralnu Evropu sa Jadranskim i istočnim Mediteranom preko zemalja Zapadnog Balkana.
Koridor obuhvata Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedoniju i Kosovo, uz više država članica EU. Njegov cilj je da unapredi železničke, drumske i druge transportne veze između regiona i ostatka Evrope.
To znači da bi povećanje evropskog budžeta za transport moglo da bude značajno i za projekte koji povezuju Srbiju sa susednim državama i glavnim evropskim transportnim pravcima.
Evropska komisija već navodi da proširenje TEN-T mreže na Zapadni Balkan predstavlja osnovu za privlačenje ulaganja kroz instrumente kao što su Western Balkans Investment Framework (WBIF) i Connecting Europe Facility.
Železnica ostaje jedan od glavnih prioriteta
Jedan od najvećih potencijala za Srbiju nalazi se u železničkoj infrastrukturi.
Evropska komisija u okviru Zapadni Balkan–Istočni Mediteran koridora ukazuje na probleme kao što su spore prekogranične veze, nedovoljna elektrifikacija pojedinih deonica, zastarela infrastruktura i niske komercijalne brzine teretnih vozova. Istovremeno, upravo su prekogranični projekti među prioritetima budućeg evropskog transportnog finansiranja.
Za Srbiju to može biti važno za nastavak modernizacije železničke mreže i povezivanje sa Mađarskom, Bugarskom, Severnom Makedonijom i drugim delovima evropske mreže.
Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju o Srbiji navodi da je Srbija deo ovog transportnog koridora i da treba da doprinese projektima koji unapređuju regionalnu povezanost. U izveštaju se posebno pominju Koridor X, modernizacija železničkih čvorišta Beograda i Niša i završetak preostalih radova na železničkoj vezi Beograd–Budimpešta.
Drugim rečima, veći evropski budžet mogao bi da znači više mogućnosti za finansiranje projekata koji nisu važni samo za jednu državu, već povezuju više zemalja.
Ne radi se samo o putevima i prugama
Novi CEF neće biti usmeren samo na klasičnu izgradnju infrastrukture.
Evropska komisija je za aktuelne CEF Transport pozive za 2026. godinu izdvojila 1,1 milijardu evra za projekte koji obuhvataju železnicu, unutrašnje plovne puteve, elektrifikaciju drumskog transporta i aerodroma, infrastrukturu za punjenje, digitalizaciju drumskog saobraćaja, bezbednost i vojnu mobilnost.
Sličan pravac očekuje se i u narednom budžetskom periodu.
Posebno je zanimljiva činjenica da je od predloženih 51,5 milijardi evra čak 17,5 milijardi predviđeno za vojnu mobilnost. EU time transportnu infrastrukturu posmatra ne samo kroz prizmu putovanja i trgovine, već i kroz otpornost i sposobnost brzog premeštanja ljudi i opreme preko granica.
Za Zapadni Balkan to dodatno povećava značaj prekograničnih puteva, železnica, terminala i drugih infrastrukturnih tačaka koje mogu imati regionalnu funkciju.
Velika prilika, ali novac neće automatski stići u Srbiju
Ipak, 51,5 milijardi evra ne znači da će Srbija dobiti deo tog iznosa po automatizmu.
Reč je o predlogu Evropske komisije za naredni budžetski period, a konačna odluka o budžetu još zahteva dogovor institucija EU. Takođe, sredstva CEF-a namenjena su konkretnim projektima koji moraju da ispune evropske kriterijume i budu deo odgovarajuće transportne mreže.
Za zemlje Zapadnog Balkana zato nije dovoljno samo imati veliki infrastrukturni projekat. Važni su pripremljenost projekta, prekogranična komponenta, tehnički standardi, interoperabilnost, procedure na granicama i kvalitet sprovođenja.
Upravo to Evropska komisija navodi među ključnim uslovima za bolju povezanost regiona sa EU.
Srbija bi mogla da bude važna tranzitna tačka
Ako se evropski plan realizuje, najveća promena za Srbiju ne bi nužno bila u jednom velikom projektu, već u postepenom uključivanju domaće infrastrukture u širu evropsku mrežu.
To bi moglo da znači više ulaganja u železnicu, prekogranične deonice, logističke terminale, digitalizaciju transporta, bezbednost i infrastrukturu za čistiji drumski transport.
Za region je posebno važno što EU trenutno pokušava da ukloni upravo one probleme koji godinama usporavaju transport između Zapadnog Balkana i država članica – od fizičkih uskih grla na infrastrukturi do dugog zadržavanja na granicama i različitih tehničkih standarda.
Na samom Connecting Europe Days 2026 poseban deo programa posvećen je upravo Zapadni Balkan–Istočni Mediteran koridoru, sa fokusom na prekogranični železnički saobraćaj, administrativne prepreke, koordinaciju između država i ubrzavanje realizacije projekata.
Za Srbiju je zato najvažnije pitanje šta će od planiranih evropskih sredstava moći da se pretvori u konkretne projekte na terenu.
Ako Evropska komisija i države članice usvoje predloženi budžet, naredni period mogao bi da donese značajno veći evropski finansijski okvir za transport. Za Zapadni Balkan to bi predstavljalo dodatnu priliku da se infrastruktura regiona još snažnije poveže sa evropskom transportnom mrežom.
