Jedne kišne noći, otac dve devojčice, vraćao se kući iz obližnjeg grada. Magla je otežavala vidljivost, a kiša je lila kao iz kabla. Kako bi izbegao dužu vožnju, oslonio se na navigacijuj, verujući da će ga sigurno dovesti do kuće. Na mapi ništa nije delovalo neobično, a navigacija ga je vodila zacrtanom rutom. Međutim, most koji je trebao da bude deo tog puta je bio srušen u poplavama nekoliko godina ranije. Nikada nije obnovljen. Na mestu gde je nekada stajao most nije postojala nikakva signalizacija ni barijera. Čovek je vozilom niz betonski put sleteo pravo u reku. Tragično je nastradao – jednostavno radeći ono što bi svako od nas uradio u sličnoj situaciji.
Upravo ovo se desilo 30. septembra 2023. godine u Severnoj Karolini.
Ovo je samo jedan od slučajeva gde su neažurirane mape i loše održavanje puteva doveli do nesreće. Ova priča ponovo pokreće važno pitanje – kako sprečiti ovakve tragedije?
Problemi sa neažuriranim mapama
Navigacioni sistemi su postali ključni alat za vozače širom sveta. Ali, koliko su pouzdani? U ovom slučaju, navigacija je pokazivala most koji više nije postojao. Nažalost, ovo nije izolovan incident. Neažurirana mapa može biti u najmanju ruku zbunjujuća, a kako vidimo iz prethodne priče, i opasna. Ovo posebno važi na mestima gde su infrastruktura i putevi podložni zatvaranjima i promenama usled vremenskih nepogoda ili lošeg održavanja.
Međutim, krivica sasvim sigurno nije na tehnologiji. Pomenuti slučaj je mogao da se desi i bez navigacije. Da su službe održavanja puteva obeležile nepostojanje mosta adekvatnom signalizacijom ili barijerama, do nesreće ne bi došlo. Da, vozači bi se možda suočili s dodatnim frustracijama i dužim putovanjima, ali bar jedan život bi bio spašen.
Uloga tehnologije u prevenciji
Pitanje koje se postavlja jeste – da li navigacioni sistemi mogu predvideti ovakve situacije? Trenutno, mnoge navigacije zavise od periodičnih ažuriranja koja nisu uvek pravovremena. Međutim, uz pomoć veštačke inteligencije i konstantne povezanosti na internet, navigacioni sistemi bi mogli da detektuju promene u realnom vremenu. Na primer, korisnici bi mogli prijavljivati prepreke ili promene na putevima, što bi se odmah integrisalo u sistem. Takođe, AI modeli bi mogli analizirati podatke o vremenskim nepogodama i predložiti alternativne rute pre nego što dođe do nesreće.
Potreba za odgovornošću i saradnjom
Dok tehnologija nastavlja da se razvija, odgovornost za bezbednost na putevima mora biti podeljena. Održavanje puteva i adekvatno obeležavanje opasnosti ostaje ključna obaveza lokalnih vlasti i službi. Sa druge strane, proizvođači navigacionih uređaja i softvera trebali bi da ulažu u napredne sisteme kako bi minimizirali rizike.
Jasno je da tehnološke kompanije koje nude usluge navigacije nisu odgovorne za ponašanje vozača na putu. Ali uzimajući zastupljenost tih sistema i njihovo korišćenje, možda bi trebalo ipak da preuzmu deo odgovornosti? Možda bi regulativa koja bi se ovim bavila nadomestila nedostatke i razjasnila odgovornosti u ovakvim slučajevima.
Tragedije poput ove su podsećanje na to koliko je važna saradnja između tehnologije, infrastrukture i odgovorne administracije. Na kraju, cilj je zajednički – bezbednost svih učesnika u saobraćaju.
