Pešački prelazi predstavljaju ključnu tačku interakcije između ranjivih učesnika u saobraćaju – pešaka – i motornih vozila. Zbog toga, njihovo pravilno planiranje, projektovanje i opremanje značajno utiču na bezbednost u saobraćaju, ali i na kvalitet svakodnevnog kretanja kroz grad. U poslednjim decenijama, gradovi razvijaju nove modele prelaza koji ne samo da povećavaju bezbednost, već i unapređuju urbano iskustvo.
Najbolje prakse za bezbedne prelaze
Osnovna praksa za bezbedan prelaz jeste da se pešački tokovi usmere ka mestima gde je prelazak najlogičniji. Tako prelazak postaje prirodan deo kretanja ljudi. Pravilno pozicioniranje prelaza može sprečiti nelegalne i rizične prelaske van obeleženih mesta. Uređeni prelazi moraju biti jasno vidljivi i pešacima i vozačima, čak i noću ili u lošim vremenskim uslovima.
Uvođenje ostrva za pešake kod širokih bulevara smanjuje vreme koje pešaci provode na kolovozu, a skraćeni radijusi krivina usporavaju vozila prilikom skretanja. Takođe, korišćenje semafora sa tzv. “vremenskom prednošću” omogućava pešacima da prvi zakorače na prelaz, čineći ih uočljivijim vozačima. Ova praksa se sve češće primenjuje u gradovima poput Beča, Berlina i Kopenhagena.
Oprema koja povećava bezbednost prelaza
Standardna oprema uključuje obeležene bele trake, vertikalne saobraćajne znakove, osvetljenje, semafore, taktilne trake za osobe sa oštećenjem vida i ivičnjake spuštene za invalidska kolica i dečja kolica. Pored toga, ograničenje brzine u zonama škola i u blizini prelaza često je dodatno smanjeno.
Moderna oprema u savremenim gradovima postaje sve inovativnija. Primeri uključuju LED svetlosne trake u asfaltu koje trepere kad je signal za prelazak zelen, čineći prelaz vidljivijim. U Južnoj Koreji, korišćeni su svetlosni semafori na zemlji jer je veliki broj pešaka gledao u telefone dok prelazi ulicu. Amsterdam i Kopenhagen su instalirali senzore koji detektuju prisustvo ljudi i prilagođavaju trajanje zelenog svetla, smanjujući čekanje.
U Nemačkoj se sve više koriste pametni semafori koji komuniciraju s biciklistima i pružaju im “zeleno” talasno prelaženje ako se kreću konstantnom brzinom, čime se povećava protočnost i smanjuje konflikt s pešacima.
Kreativni i neobični primeri iz sveta
U gradiću Ísafjörður na Islandu oslikan je pešački prelaz u 3D tehnici koji vizuelno izgleda kao da lebdi iznad zemlje. Ova iluzija usporava vozače jer deluje kao fizička prepreka. Slične optičke iluzije koriste se i u Indiji i Kini.
U Tokiju i Osaki primenjuju se “scramble crossing” prelazi gde se svi pešaci iz svih pravaca kreću istovremeno, uključujući dijagonalno, što se pokazalo kao veoma efikasno rešenje na velikim prometnim raskrsnicama. London je uveo tzv. diagonalne prelaze na Oxford Street, kako bi smanjio gužvu na trotoarima i povećao protočnost.
Uticaj na bezbednost i komunikaciju u saobraćaju
Dobar pešački prelaz ne samo da fizički štiti pešake, već i utiče na promenu ponašanja vozača. Na taj način se podiže nivo pažnje i kulture u saobraćaju. U gradovima gde su prelazi jasno označeni i opremljeni savremenim rešenjima, smanjen je broj nezgoda sa pešacima i povećano poverenje ljudi da se kreću pešice. U isto vreme, vozači imaju bolju vidljivost i više informacija, što omogućava bolju i efikasniju komunikaciju između svih učesnika u saobraćaju.
Zato pešački prelazi danas više nisu samo mesto prelaska ulice – oni su pokazatelj kvaliteta života i pažnje koju grad posvećuje svojim stanovnicima.
