U poslednjoj deceniji, bicikl je postao centralni element urbane mobilnosti u mnogim evropskim gradovima. Suočeni sa sve većim izazovima zagađenja, saobraćajnih gužvi i klimatskih promena, lokalne vlasti uvideli su prednosti biciklističkog saobraćaja i počeli da ga sistematski razvijaju. Pandemija COVID-19 dodatno je ubrzala ovaj trend, jer je hiljade ljudi širom Evrope počelo da koristi bicikle kao bezbedno i fleksibilno prevozno sredstvo.
Lideri u transformaciji: Amsterdam, Kopenhagen, Pariz i Berlin
Amsterdam je već decenijama poznat kao „biciklistička prestonica sveta“, ali ni danas ne prestaje da ulaže u infrastrukturu. Grad ima više od 500 km biciklističkih staza i oko milion bicikala, što je više nego što ima stanovnika. Posebna pažnja posvećena je biciklističkom parkiranju, sa garažama koje mogu da prime hiljade bicikala.
Kopenhagen je takođe među vodećim gradovima – svaki dan više od 40% stanovnika ide na posao biciklom. Grad ulaže u „superbiciklističke staze“ (Cycle Superhighways) koje povezuju periferiju sa centrom, sa minimalnim zaustavljanjima i prioritetom na semaforima.
Pariz je napravio revolucionarni zaokret. Grad je od 2015. do 2023. udvostručio broj biciklističkih traka, ukinuo parking mesta za automobile da bi otvorio prostor za bicikliste i uveo zeleni talas na semaforima za one na dva točka. Tokom 2022. godine, biciklistički saobraćaj porastao je za čak 166% u odnosu na 2019.
Berlin je u poslednjih pet godina investirao više od 50 miliona evra u biciklističku infrastrukturu, uključujući pop-up biciklističke trake i sigurnosne elemente na raskrsnicama. Grad ima ambiciju da do 2030. godine 30% svih putovanja bude realizovano biciklom.
Uticaj na saobraćaj i kvalitet života
Ulaganje u biciklistički saobraćaj ima višestruke koristi. Studije pokazuju da povećanje broja biciklista smanjuje pritisak na javni prevoz, rasterećuje saobraćajne gužve i značajno doprinosi smanjenju emisije ugljen-dioksida. U Londonu, na primer, procenjeno je da je biciklistički saobraćaj uštedeo gradu više od milijardu funti kroz smanjenje troškova zagađenja i poboljšanje javnog zdravlja.
Takođe, bezbednost se poboljšava kada broj biciklista raste – poznati efekat „safety in numbers“ pokazuje da što je više biciklista, to ih vozači više primećuju i pažljivije voze.
Zaključak: Budućnost gradova je dvosmerna – ali sa više mesta za bicikle
Evropski gradovi koji su se usudili da daju više prostora biciklistima, danas ubiru plodove te politike. Bolja mobilnost, zdravije stanovništvo, manja zagađenost i niži troškovi saobraćajne infrastrukture – sve su to koristi koje biciklistički saobraćaj donosi.
Budućnost urbane mobilnosti je održiva, tiha i zdrava. A bicikl, jednostavno i pristupačno prevozno sredstvo, u toj budućnosti igra ključnu ulogu.
