Tokom vikenda je nova deonica Miloša Velikog od Pakovraće do Požege puštena u saobraćaj. Nakon svečanog otvaranja, prvi vozači su se našli na auto-putu u nedelju.
Deonca od Pakovraća do Požege, duga je 19,56 kilometara. Ova deonica deo je veće trase Preljina–Požega, ukupne dužine 30,96 kilometara, čija je prva faza, Preljina–Pakovraće, u dužini od 11,4 kilometra, puštena u saobraćaj 2022. godine.
Otvaranjem ovog dela auto-puta značajno se poboljšava saobraćajna povezanost zapadne Srbije, a od sadašnjeg završetka puta kod Požege, u budućnosti bi trebalo da se račvaju dva auto-puta. Jedan prema Mokroj Gori i drugi prema granici sa Crnom Gorom.
Mostovi, petlje i saobraćajna infrastruktura
Na celokupnom projektu projektovano je 35 mostova ukupne dužine 5.196 metara i četiri nadvožnjaka dužine 592 metra. Najduži most je izgrađen preko Zapadne Morave. On ima raspon od 80 metara i ukupnu dužinu od 330 metara.
Izgrađeno je i gotovo dva miliona kvadratnih metara nasipa, kao i tri saobraćajne petlje, koje će značajno rasteretiti postojeću obilaznicu oko Čačka.
Na ovoj trasi nalaze se dva najduža drumska tunela u Srbiji – Laz i Munjino brdo. Dužina tunelskih cevi tunela Laz iznosi 2.842 metra (leva cev) i 2.662 metra (desna cev). Tunel Munjino brdo dugačak je skoro tri kilometra i predstavlja najduži do sada izgrađeni drumski tunel u Srbiji.
Glavni izvođač radova je kineska kompanija „China Communications Construction Company“, dok je vrednost kompletne deonice od Preljine do Požege procenjena na 523 miliona dolara, odnosno oko 450 miliona evra. Deo finansiranja obezbeđen je iz kineskih kredita.
Kontroverze oko otvaranja
Nova deonica Miloša Velikog je bila velika kočnica za ostatak izgradnje mreže auto-puteva u zapadnoj i jugo-zapadnoj Srbiji. Pre svega, deonicu su obeležila izuzetno velika odlaganja i kašnjenja. Izgradnja tunela se ispostavila izazovnijom nego što je prvobitno pretpostavljeno, te tako otvaranje kasni više godina. Prema prvim procenama, put je trebalo da bude otvoren još 2021. godine.
Ipak, kada su građevinci najzad savladali planine i izgradili tunele, došlo je do novih problema.
Naime, prvobitno planirano otvaranje za Vidovdan je ponovo odloženo. Ispostavilo se da su određene potvrde stručnjaka u vezi tunela izostale. Niko od inženjera nije želeo da potvrdi da je tunel Munjino brdo zapravo bezbedan.
U medijima su se pojavili razni natpisi i teorije, ali šta je zapravo problem sa tunelom ostaje zakopano duboko u birokratiji i internim odnosima investitora i izvođača.
Vlada Srbije donosi uredbu
Javnost je takođe saznala da je Vlada Srbije uredbom izmenila pravilnik o uslovima za probni rad tunela. Ove izmene omogućile su da se tunel pusti u upotrebu i pored određenih nedostataka, uz obavezu daljih bezbednosnih provera i nadzora. To je dalje dovelo do još više pitanja i nepoverenja.
Studenti Saobraćajnog fakulteta upozorili građane da ne koriste novu deonicu
Kao rezultat svega, studenti Saobraćajnog fakulteta u Beogradu pozvali su građane da ne koriste novu denonicu auto-puta. Oni su upozorili da su struka i inženjerska načela zaobiđena zarad političkih poena i da je ista neodgovornost dovela do tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu. Iz tog razloga pozvali su građane da ne koriste novu deonicu auto-puta Miloš Veliki.
