Bicikl – više od sporta i rekreacije
Bicikl kao svakodnevno prevozno sredstvo odavno nije rezervisan samo za velegrade poput Amsterdama ili Kopenhagena. Sve više se postavlja pitanje: može li ovaj ekološki i ekonomičan vid transporta zaista da zaživi i u manjim gradovima i opštinama Balkana? Odgovor nije jednostavan, ali trendovi – i kod nas i u Evropi – daju razloga za optimizam.
Gde smo danas?
U regionu, bicikl se još uvek prevashodno doživljava kao rekreativno sredstvo, a ne kao ozbiljan vid prevoza. Gotovo polovina Beograđana poseduje bicikl, ali svega oko jedan odsto njih ga koristi kao svakodnevno prevozno sredstvo, a ne samo za vikend rekreaciju. U manjim sredinama situacija je često još nepovoljnija – nedostatak infrastrukture, kulturne prepreke i reljef dodatno otežavaju prelazak na dva točka.
Ipak, postoje i snažni argumenti u korist promene. Kako ističu stručnjaci za urbanizam, bicikl je dokazano najbrže prevozno sredstvo za kretanje po gradu do 15 minuta – ovu relaciju ne može se preći brže ni kolima ni pešice. Građani koji se voze biciklom brže stižu na odredište, ne traže parking, a prevoz ih košta znatno manje.
Prednosti bicikla u manjim sredinama
Manji gradovi i opštine imaju neke specifične prednosti u odnosu na velegradove kada je u pitanju upotreba bicikla:
- Manje saobraćajne gužve – putevi su prohodniji, a bezbednost veća
- Kraće dnevne rute – rastojanja između doma, posla i škole su manja
- Ravničarski teren – mnoge manje sredine u Srbiji nalaze se na ravnom terenu, što vožnju čini dostupnijom
- Niži troškovi života – bicikl kao pristupačno prevozno sredstvo posebno je pogodan za sve slojeve društva, naročito za one sa nižim primanjima
Šta Evropa radi?
Evropska unija prepoznaje biciklizam kao punopravni vid transporta. Za period 2021–2027. izdvojeno je čak 4,5 milijardi evra za razvoj biciklističke infrastrukture, od čega 3,2 milijarde iz EU fondova, što će rezultirati izgradnjom više od 12.000 kilometara novih ili obnovljenih biciklističkih staza. Posebno ohrabruje podatak da upotreba bicikla u ruralnim područjima Evrope beleži rast od 1,4% godišnje, što pokazuje da se trend pozitivno pomera i van velikih gradova.
Inicijative poput Interreg programa eksplicitno se fokusiraju na povećanje upotrebe bicikla u svakodnevnom životu stanovnika malih gradova i ruralnih područja, prepoznajući da su razlozi za retku upotrebu bicikla često isti – nedostatak infrastrukture, loša signalizacija i odsustvo navike.
Ključni uslovi za uspeh u manjim sredinama
Da bi bicikl zaživeo kao prevozno sredstvo van velikih gradova, neophodno je ispuniti nekoliko preduslova:
- Izgradnja i održavanje biciklističkih staza – bezbedne i jasno obeležene rute su osnova svega
- Edukacija i promocija – važno je promeniti percepciju bicikla kao „prevoza za siromašne” i pokazati da je to pametan izbor za sve
- Podrška lokalnih samouprava – subvencije, parking za bicikle i integracija sa javnim prevozom mogu učiniti razliku
- Električni bicikli – e-bicikl savladava brda, veće udaljenosti i smanjuje fizički napor, čineći biciklizam dostupnim svim uzrastima i kondicijama
Zaključak
Bicikl kao prevozno sredstvo može i treba da zaživi u manjim sredinama – ali to neće biti spontano. Potrebna je volja lokalnih zajednica, konkretna ulaganja u infrastrukturu i promena svesti građana. Evropski trendovi i sve glasniji zahtevi za zdravijom i ekološki prihvatljivijom mobilnošću pokazuju da se radi o pitanju vremena, ne mogućnosti. Manje sredine imaju potencijal – sad je na donosiocima odluka i samim građanima da ga iskoriste.
