Projektovanje gradova jedna je od krucijalnih mera razvoja. Poznato je da su saobraćajne gužve direktno u vezi sa strukturom gradova, njihovim planiranjem, kao i korišćenjem objekata u gradu. Kako se ubrzana urbanizacija nastavlja, profesor i specijalista za održivost sa univerziteta UTSA, Nil Debadž, sa svojim kolegom Mingšu Vangom sa Univerziteta u Glazgovu, predlaže novi pristup proceni saobraćajnog opterećenja pri projektovanju urbanih sredina.
Stari pristup je uglavnom uzimao u obzir gustinu naseljenosti, lokacije poslovnih centara i ukupan broj domaćinstava u određenoj zoni. Nova metoda polazi od faktora konfiguracije upotrebe zemljišta. Takođe se uzimaju u obzir i intenzitet upotrebe zemljišta, tip saobraćajnog opterećenja. Kontrolne varijable su prosečna starost stanovnika, ukupan broj stanovnika i udeo redovnih korisnika automobila.
Ovakav model, primenjen na sto gradova, pokazao je da veći indeks iskorišćenosti urbanog zemljišta imaju i veće saobraćajne gužve. Istraživanje je potvrdilo povezanost urbanizacije sa saobraćajnim gužvama, ali i podvuklo važnost iskorišćenosti prostora kao bitnog faktora. Istraživači su takođe uspeli da odrede i uticaj oblika gradova na sam saobraćaj, što će u budućnosti pomoći planerima da prilagode izgradnju i definišu oblike naselja prema potrebama.
Dobre prakse za urabno planiranje
Razvoj mobilnosti u centru grada je kritičan aspekt stvaranja urbanog okruženja pogodnog za život i održivosti. S obzirom na to da se svake godine sve više ljudi doseljava u gradove, od suštinske je važnosti imati transportni sistem koji je siguran, efikasan i dostupan svima. Pokušali smo da popišemo 10 najčešćih praksi za razvoj mobilnosti u centru grada. Ove prakse mogu pomoći u stvaranju urbanog okruženja pogodnog za život. Više o tome možete pročitati na ovom linku.
