Holandski inženjer saobraćaja Hans Monderman osmislio je revolucionarni koncept „zajedničkog prostora“ (eng. shared space) krajem 20. veka. Njegova ideja bila je da uklanjanjem tradicionalnih saobraćajnih znakova, semafora i ivičnjaka učini ulice intuitivnijim mestom gde svi učesnici moraju da komuniciraju i sarađuju. Umesto oslanjanja na pravila i signalizaciju, učesnici u saobraćaju koriste pogled, govor tela i međusobno uvažavanje kako bi odlučili ko ima prednost.
Prvi eksperimenti sa ovim modelom sprovedeni su u Holandiji, gde je Monderman transformisao nekoliko ulica i trgova. Koncept se zatim proširio na druge delove Evrope, posebno na Nemačku, Dansku i Veliku Britaniju, a kasnije i na gradove širom sveta.
Uticaj na bezbednost saobraćaja
Jedna od glavnih kritika Mondermanovog modela bila je zabrinutost za bezbednost pešaka i biciklista. Međutim, istraživanja su pokazala suprotan efekat – ulice sa zajedničkim prostorom često imaju manji broj saobraćajnih nesreća.
Razlog leži u promeni ponašanja učesnika u saobraćaju. Kada ne postoje jasna pravila i znakovi, vozači postaju oprezniji, smanjuju brzinu i više obraćaju pažnju na druge učesnike. Pešaci, s druge strane, aktivnije učestvuju u donošenju odluka pri prelasku ulice. U Holandskom gradu Drachten, nakon uvođenja koncepta zajedničkog prostora, broj nesreća je drastično opao. Slični pozitivni rezultati zabeleženi su u danskom gradu Ejbeltoft i na Exhibition Road-u u Londonu.
Novi način komunikacije u saobraćaju
Psihološki aspekt koncepta zajedničkog prostora temelji se na spontanom donošenju odluka i neverbalnoj komunikaciji. Kada nema jasnih signalizacija i barijera, vozači i pešaci su primorani da međusobno komuniciraju pogledom i govorom tela. Ovakav pristup ne samo da smanjuje brzinu kretanja već i podstiče kulturu poštovanja i saradnje u saobraćaju.
U tradicionalnom saobraćaju, vozači često automatski prate znakove i semafore, ponekad ignorišući prisustvo pešaka i biciklista. U modelu zajedničkog prostora, svi učesnici su svesniji jedni drugih i direktno odgovorni za sopstvene odluke. Ovaj način saobraćaja podstiče osećaj zajedništva i smanjuje stres izazvan gužvama i naglim promenama pravila.
Gde je najviše zastupljen i primeri uspešne implementacije
Koncept zajedničkog prostora najviše je razvijen u severnoj Evropi, naročito u Holandiji, Danskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji. U Drachtenu (Holandija), ukidanje semafora na glavnom trgu rezultiralo je smanjenjem broja nesreća i povećanjem protočnosti saobraćaja.
Još jedan uspešan primer je Exhibition Road u Londonu, gde je tradicionalna ulica transformisana u prostor bez jasnih granica između pešaka i vozila. Vozači su automatski postali obazriviji, dok su pešaci dobili veću slobodu kretanja. Slično rešenje primenjeno je u danskom gradu Kopenhagen, gde su pojedine prometne ulice preuređene tako da podstiču interakciju među učesnicima u saobraćaju.
Zaključak
Mondermanov model zajedničkog prostora pokazao se kao inovativan i efikasan način za unapređenje urbanog saobraćaja. Iako nije pogodan za sve tipove saobraćajnih tokova, njegovi benefiti u vidu smanjenja nesreća, povećanja svesti vozača i stvaranja harmoničnije saobraćajne atmosfere čine ga vrednim razmatranja za buduće gradske projekte. Ovakvi koncepti mogu igrati ključnu ulogu u stvaranju gradova koji su sigurniji, humaniji i bolje prilagođeni svim učesnicima u saobraćaju.
