Category: Bezbednost

Grad Helsinki ostvario je izuzetan rezultat svoje politike bezbednosti u saobraćaju. U periodu od jula 2024. do jula 2025. godine prošlo je punih 12 meseci bez ijedne poginule osobe u saobraćaju. Ovaj uspeh predstavlja snažan dokaz da je dugoročna politika Vizija nula moguća u praksi. Vizija nula polazi od stava da nijedan ljudski život izgubljen u saobraćaju nije prihvatljiv. Helsinki je ovu filozofiju ugradio u svoju zvaničnu strategiju bezbednosti saobraćaja za period od 2022. do 2026. godine. Fokus nije na greškama učesnika, već na sistemu koji mora da oprosti ljudske…

Tim istraživača sa Univerziteta u Vašingtonu razvio je sistem pod nazivom ProxiCycle, koji bi mogao značajno da unapredi bezbednost biciklista i pomogne u mapiranju opasnih deonica gradskih biciklističkih ruta. Reč je o malom, jeftinom senzoru koji se postavlja na ručicu bicikla i meri trenutke kada automobil prođe na udaljenosti manjoj od 1,2 metra od bicikliste. Senzor se povezuje sa mobilnim telefonom bicikliste putem Bluetooth-a, a svi podaci o bliskim prolascima automobila automatski se šalju aplikaciji. Tokom dvomesečnog testiranja u Sijetlu, 15 biciklista prikupilo je podatke sa 240 vožnji i zabeležilo…

Pešački prelazi predstavljaju ključnu tačku interakcije između ranjivih učesnika u saobraćaju – pešaka – i motornih vozila. Zbog toga, njihovo pravilno planiranje, projektovanje i opremanje značajno utiču na bezbednost u saobraćaju, ali i na kvalitet svakodnevnog kretanja kroz grad. U poslednjim decenijama, gradovi razvijaju nove modele prelaza koji ne samo da povećavaju bezbednost, već i unapređuju urbano iskustvo. Najbolje prakse za bezbedne prelaze Osnovna praksa za bezbedan prelaz jeste da se pešački tokovi usmere ka mestima gde je prelazak najlogičniji. Tako prelazak postaje prirodan deo kretanja ljudi. Pravilno pozicioniranje prelaza…

Holandski inženjer saobraćaja Hans Monderman osmislio je revolucionarni koncept „zajedničkog prostora“ (eng. shared space) krajem 20. veka. Njegova ideja bila je da uklanjanjem tradicionalnih saobraćajnih znakova, semafora i ivičnjaka učini ulice intuitivnijim mestom gde svi učesnici moraju da komuniciraju i sarađuju. Umesto oslanjanja na pravila i signalizaciju, učesnici u saobraćaju koriste pogled, govor tela i međusobno uvažavanje kako bi odlučili ko ima prednost. Prvi eksperimenti sa ovim modelom sprovedeni su u Holandiji, gde je Monderman transformisao nekoliko ulica i trgova. Koncept se zatim proširio na druge delove Evrope, posebno na…

Republika Irska planira značajne promene u ograničenjima brzine kako bi unapredila bezbednost na putevima. Prošlog meseca je zvanično smanjena maksimalna brzina na magistralnim putevima. Ograničenje brzine na lokalnim putevima smanjeno je sa 80 km/h na 60 km/h. Ovi putevi obuhvataju 76% svih puteva u zemlji, a njihova ukupna dužina je 86.000 km. Takođe, na 3.800 km auto-puteva, trenutno ograničenje biće smanjeno sa 100 km/h na 80 km/h u narednom periodu. Pored toga, podrazumevana brzina na urbanim putevima biće smanjena na 30 km/h. Iskustva drugih zemalja u smanjenju ograničenja brzine Francuska…

Pretrčavanje auto-puta predstavlja izuzetno opasnu praksu koja ugrožava živote pešaka i vozača. Auto-putevi su projektovani za brzu vožnju, često sa ograničenjima brzine iznad 100 km/h, što ostavlja minimalno vreme za reakciju u slučaju neočekivanih prepreka. Statistika stradanja pešaka na auto-putevima Iako su precizni podaci o stradanju pešaka na auto-putevima ograničeni, dostupne informacije ukazuju na ozbiljnost problema. Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja Srbije, tokom 2022. godine stradalo je više od 100 pešaka, od kojih je više od polovine nastradalo tokom noći. Iako ovi podaci ne izdvajaju posebno nesreće na auto-putevima,…