Već se decenijama vodi bitka oko obaveznog minimalnog broja parking mesta za nove objekte – stambene i poslovne zgrade. Svaka zainteresovana strana u ovoj debati ima svoje stanovište i sva se prilično razlikuju. Sa jedne strane investitori ne žele previše da ulažu u parking mesta i garaže jer njihova izgradnja i prodaja nije uvek profitabilna, iako naravno i to varira od grada i lokacije. Ipak, korisnici objekata uvek smatraju da je više=bolje kad su u pitanju parking mesta.
Gradovi su do sada imali različite stavove i politike po ovom pitanju, ali su ove norme najčešće pratile neku generičku brojku koja bi se odredila za ceo grad što nikako nije praktično i realno. Takođe postoje i velike razlike u tome kako evropljani i amerikanci gledaju na ove norme. U SAD-u su norme znatno više i investitori moraju da obezbede velike površine za visoko motorizovanu klijentelu.
Ipak, u poslednje vreme sve se jače čuje glas pojedinih stručnjaka koji traže da se ove norme ukinu. Oni smatraju da će se na taj način gradovi rasteretiti okova privatnih automobila. Ideja iza ovoga je da se grad razvija na više prirodan i spontani način. Nedostatak parking mesta sa nekih lokacija će izbaciti opciju prevoza privatnim automobilom do te destinacije. To bi onda posledično nateralo celokupnu zajednicu da bolje planira kako sadržaje, tako i alternativne i ekološki prihvatljivije vidove prevoza. Ovo stanovište pogotovu dobija smisla kod malih gradova, gde neki objekti i delovi grada zaista nemaju visoke zahteve za parkingom, ali i pružaju validne prevozne alternative kao što su bicikl i pešačenje.
Kako je to rešio grad Fajetvil?
Grad Fajetvil, u Američkoj državi Arkanzas prvi je na severnoameričkom tlu potpuno ukinuo minimalni propisani broj parking mesta. Iako ovo sve zvuči prilično pompezno i šokantno, građani tvrde da se nije mnogo toga promenilo. Ipak, treba uzeti u obzir da je ograničenje ukinuto samo za komercijalne objekte. Kao i da je ovo ipak relativno mali grad od svega 90.000 stanovnika.
Ono u čemu je ograničenje definitivno pomoglo, to je da pojedini objekti najzad dobiju svoju namenu. Tako su stare zgrade i drugi objekti za koji nije bilo mogućnosti ili smisla dodavati određeni broj parking mesta, vrlo brzo našli novu namenu i korisnike.
Ono što je takođe krenulo da se menja u ovom gradu je i razvoj malih lokalnih preduzetnika. Restorani, prodavnice i druge usluge u blizini su zaista dobile priliku da rade i žive od svog rada. I sve to zbog ukidanja jednog naizgled potpuno nepovezanog propisa.
Ova zanimljiva tema svakako nam daje za pravo da se više zamislimo o tome koliko prostora i resursa žrtvujemo za vozila i saobraćaj u celini, i da li postoji i drugačiji način urbanog razvoja.
