Od 1. januara 2025. godine, Beograd će se pridružiti gradovima poput Talina, Luksemburga i Monpeljea, i uvešće besplatan javni prevoz. Ovu odluku objavio je gradonačelnik Beograda iznenada i bez previše detalja.
„Od 1. januara 2025. godine sav javni prevoz u Beogradu biće besplatan. Znači, više niko neće morati da plaća kartu. Nema više ni mesečnih, ni godišnjih, ni popusta“, izjavio je Šapić na konferenciji za novinare u Starom dvoru.
Naveo je i da Beograd sa ovom socijalnom merom postaje lider u javnom prevozu, i da će biti jedini grad u Evropi sa više od pola miliona stanovnika u kom je javni prevoz besplatan.
Dakle, prema gradonačelniku Beograda ova mera je socijalna.
Ipak, odluka je i dalje iznenadna i u najmanju ruku čudna. Naročito nakon nedavne promene sistema naplate, koja je uključivala ukidanje validatora i ulaganja u softversku infrastrukturu. Odluka otvara pitanje opravdanosti uloženih sredstava u sistem koji će, čini se, ostati neiskorišćen.
Druga stvar koja se ne uklapa je nedostatak bilo kakvog objašnjenja ili najave. Ovakve odluke se obično donose posle sveobuhvatne, duboke i dugoročne analize. Vezane su za strategiju razvoja grada i javnog prevoza u njemu. Iz svega što znamo do sada, to ovde nije slučaj. Ili bar sve te informacije nisu podeljene sa javnošću.
Na primeru Monpeljea znamo da je u tom gradu ova odluka uvođena postepeno, tokom tri godine. U Beogradu će izgleda sve biti urađeno u roku od 20 dana.
Populistički potez?
Odluka o besplatnom prevozu mogla bi se posmatrati kao populistički potez, posebno u kontekstu trenutnih političkih previranja. Ukidanje naplate ima potencijal da osvoji simpatije građana, koji su često izražavali nezadovoljstvo kvalitetom javnog prevoza. Međutim, ovakvi potezi često imaju kratkoročnu političku korist, dok dugoročne posledice na gradski budžet ostaju nejasne. Troškovi održavanja sistema prevoza, bez prihoda od karata, moraće se pokrivati iz drugih izvora, što može dodatno opteretiti poreske obveznike.
Socijalni potez?
S druge strane, odluka može biti i socijalna, kako je gradonačelnik izložio. Besplatan prevoz smanjuje ekonomski pritisak na građane sa nižim primanjima, omogućavajući svima jednak pristup javnom prevozu. Ovo je posebno značajno u trenutku kada inflacija i rast troškova života utiču na kućne budžete. Zagovornici ove mere smatraju da je grad na ovaj način pokazao solidarnost sa najugroženijim slojevima društva. Međutim, postavlja se pitanje održivosti sistema – hoće li grad moći da finansira dodatna vozila i poboljša usluge, koje su već sada često predmet kritike? Takođe, beograđani su po prosečnim primanjima možda i najbolje plaćeni u zemlji. Da li im je prevoz zaista bio toliko skup? Socijalne kategorije su svakako mogle biti povlašćene na druge načine.
Saobraćajni potez?
Jedan od potencijalnih argumenata za ovu odluku jeste smanjenje upotrebe privatnih automobila i gužvi u saobraćaju. Besplatan prevoz mogao bi podstaći građane da pređu na javni prevoz, smanjujući zagađenje i emisiju gasova staklene bašte. Ipak, stručnjaci upozoravaju da besplatan prevoz sam po sebi nije dovoljan. Da bi se građani opredelili za javni prevoz, neophodno je povećati broj vozila, smanjiti kašnjenja i unaprediti kvalitet usluge. U suprotnom, ukidanje naplate moglo bi dovesti do preopterećenja postojećeg sistema i dodatnih problema za korisnike.
Ako pogledamo primere iz Evrope, videćemo da su ovu meru obično uvodili bogati gradovi. To znači da je nisu uvodili kao socijalnu kategoriju, već kao način da popularizuju javni prevoz koji je zaista najbolji način da se grad rastereti putničkih vozila.
Besplatan javni prevoz u Monpeljeu
Monpelje je najsvežiji primer uvođenja besplatnog javnog prevoza. Njegovi rezultati su odlični, ali mogu dati i pogrešnu sliku.
Naime, broj putovanja javnim prevozom porastao je za više od 20 procenata. Brojke pokazuju i da je broj ljudi koji koriste javni prevoz porastao za 23,7 odsto u prva tri meseca 2024. u poređenju sa istim periodom 2019. Godine.
Zvaničnici takođe kažu da je primećen poseban porast broja putovanja van vršnih sati. Najverovatnije tumačenje ovog fenomena je da stanovnici počinju više da koriste javni prevoz za neobavezne aktivnosti.
Ovo je jako zanimljiv podatak, koji može pokazati da putnike nije toliko lako motivisati da pređu na alternativne vidove prevoza kad su u pitanju dnevna putovanja na posao i druge obaveze.
Zaključak
Besplatan gradski prevoz svakako je radikalna odluka koja nosi značajne posledice, kako za korisnike, tako i za gradski budžet. Ostaje da se vidi hoće li ovaj potez doneti trajne benefite ili će se pokazati kao nedovoljno promišljen.
A ako je zaista donesen nepromišljeno, sledeći najgori potez bi bio i ukinuti ga nepromišljeno i bez analize.
