Vrlo važna i pomalo (ne)očekivana vest odjeknula je prethodne nedelje kada su “Fijat” i Vlada Srbije objavili da će se u Kragujevcu proizvoditi električni automobili umesto, pomalo prevaziđenog, “fijata 500L”. Očekivana, jer je trenutno veće iznenađenje kad proizvođači vozila objave novi model sa SUS motorom. Neočekivana jer je dobar deo javnosti već prežalio i “Fijat”. Kao i kragujevačku fabriku posle mnoštva neispunjenih očekivanja o većoj proizvodnji i novim modelima.
Kako je fabrika delimično u vlasništvu Vlade Srbije, cela priča je zapravo zajednički poduhvat. S obzirom na to da je jedan od ulagača i sama Vlada. Ipak, ono što je možda podjednako važno je i prva najava nekog visokog državnog zvaničnika o elektrifikaciji. U ovom slučaju predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Poruka je jasna – da kao društvo moramo jače da zagrizemo elektrifikaciju. Predsednik je najavio ozbiljna ulaganja u infrastrukturu za punjenje, ali i u održive i čiste izvore energije – solarne elektrane i vetro-parkove.
Elektrifikacija
Nema sumnje da ova promena mora da se dogodi, kao i da će država zaista svoju strategiju usmeriti na elektrifikaciju. Kako zbog evropskih i svetskih trendova, tako još više zbog opstanka i uspeha kragujevačke fabrike. Fabrike koja je jedna od strateški najbitnijih kompanija u zemlji.
Proizvodnja elektrilčnog automobila je svakako velika i važna vest koja najavljuje promene u bližoj budućnosti. Ipak ono što većinsku javnost zanima je kakve i kolike će biti te promene. Može li fabrika nastala na temeljima nekadašnje “Zastave” elektrifikovati vozni park Balkana, kao što je nekadašnja “Zastava”, takođe na krilima “Fijata”, motorizovala bivšu Jugoslaviju?
Važni faktori za uspeh
Kako bi ceo projekat zaživeo i doneo bar “Fijatu” očekivane rezultate, ako ne već celom regionu, bitno je da se poklopi nekoliko stvari.
Uspeh Stelantis grupe na globalnom nivou
Stelantis grupa je ogromna kompanija koja pod svojim menadžmentom ima nekoliko desetina brendova. Pa ipak, grupacija je imala određenih problema, pre svega u borbi sa tradicionalnim konkurentnima iz Nemačke. Zatim sa novim izazivačima iz Silikonske doline (Tesla), a onda i sa samom sobom. Važni brendovi kao što su “Fijat”, “Pežo” i “Citroen” u poslednjoj deceniji imaju dosta problema sa konkurentnošću svojih modela. Zato je bitno za kompletnu grupu da sebi da novi zamah i u narednih petnaest godina napravi pravi bum.
Uspeh električnog automobila
Iako se već nekoliko godina ne dovodi u pitanje promena sa klasičnih motora na električna vozila, u celom tom haosu treba se snaći. Najnoviji izveštaji govore o porastu cene litijuma i drugih komponenti za baterije. Takođe, udeo električnih vozila u ukupnom broju novih prodatih automobila i dalje stidljivo raste. I na kraju, šta sa automobilom kada baterije dođu do kraja svog veka trajanja?
Uspeh “Fijatovog” modela
Tržište automobila je potpuno drugi svet u odnosu na ono tržište u kojem je “Zastava” radila. Čak i ako izuzmemo tektonsku promenu u načinu funkcionisanja vozila (prelazak na električni pogon), malo toga je ostalo isto – kompanije se udružuju kao nikad pre, IT tehnologija pravi ogromne razlike među proizvođačima, drugačiji tipovi vozila su popularni na tržištu, drugačije su granice i sfere uticaja. Ipak, ako bi “Fijat” pogodio formulu, može se lako desiti da “nova električna Zastava” osvoji srca vozača širom Balkana. “Fijat” je na ovom području tradicionalno popularan, kako zbog cene, tako i zbog istorije, servisne mreže i drugih faktora. Ipak, bitno je razumeti da “Fijat” u Kragujevcu neće proizvoditi model namenjen za tržište Balkana, tako da pridobijanje tih kupaca neće biti prioritet, ali ne vidimo razlog zašto se taj model ne bi svideo i ljudima sa našeg područja.
Dakle, može li?
Da, definitivno. Mi verujemo u to i želimo da verujemo. Ako postoji fabrika koja može naterati Balkance da se odreknu dizela, to je onda “Fijat”. Ali, šalu na stranu, svakako je u toku nekoliko procesa koji, ako se poklope, mogu učiniti ovaj model jako uspešnim. Pre svega, Stelantis je zagrizao u modernizaciju i oštri zube da uzme što veći deo kolača u narednoj deceniji. Drugi faktor je i elektrifikacija i izgradnja infrastrukture za električna vozila širom Balkana. A treći je i jačanje životnog standarda u regionu, koje, iako se nekad čini izuzetno sporim, ipak napreduje i može igrati važnu ulogu u uspehu ovog modela. Takođe, državne subvencije, koje su značajno poboljšale prodaju “fijata 500L” u Srbiji, mogle bi i ovaj put da poguraju model iz Kragujevca u širu upotrebu, posebno ako novi model bude praktičan i za službena vozila ili možda bude izrađivan u teretnoj verziji.
Sa druge strane, treba imati na umu da je broj novih automobila koji se prodaju u zemljama regiona prilično mali da bi mogao da promeni generalnu sliku voznog parka, tako da će ovaj model imati znatno teži posao od “zastave 750”.
Ipak, ako se drugovi i drugarice iz “Fijata” dosete, mogli bi nekom specijalnom serijom pod nazivom “Zastava” ili “Jugo” vrlo lako dirnuti u nostalgiju i ovom modelu osigurati šampionsko mesto na tržištu Balkana.
A “Rimac” i “Dačija”?
“Fijat” nije prvi koji se pozabavio električnim automobilima na Balkanu. Daleko od toga. “Rimac” je ostvario neverovatan uspeh. Međutim, ekskluzivnost brenda i fokus na luksuzne performans-automobile prosto ne ostavlja prostor za širu popularizaciju ili bilo koji drugi uticaj na obične vozače. Ipak, nije ludost pomisliti da će se možda pojaviti kćerka firma “Rimac” automobila, koja će proizvoditi pristupačne modele. Sličan razvojni put je imala i kompanija “Tesla”, pa su sad njihovi automobili znatno pristupačniji od prvih modela. U krajnjoj liniji, poluga u igri električnih proizvođača je znanje koje imaju u odnosu na tradicionalne proizvođače automobila.
“Dačija”, sa druge strane, pokreće svoj “spring” model, koji će definitivno biti jedan od najpristupačnijih električnih automobila na tržištu, tako da će verovatno i biti ljuta konkurencija “Fijatu” iz Kragujevca. To je borba koju definitivno želimo da gledamo.
