Iako su električna vozila skoro jedini tip motornih vozila o kojima se priča, a tehnologija sve dostupnija, njihova zastupljenost je i dalje vrlo mala. Naučnici sa Univerziteta u Ženevi istraživali su psihološke prepreke za kupovinu i korišćenje električnih automobila. Kako se čini, psihološke barijere i predrasude su i dalje veliko breme za elektromobilnost.
Dobro je poznat termin “range anxiety” ili u slobodnom prevodu “nervoza dometa”. Ono što on predstavlja, izgleda da ima mnogo više uticaja nego što se verovalo. Range anxiety zapravo definiše onaj odvratni osećaj koji imamo kada smo na rezervi goriva, a nismo sigurni koliko daleko je pumpa ili koliko ćemo još biti zaglavljeni u saobraćaju. Za vozače električnih vozila taj odvratni osećaj treba pomnožiti sa sto. Pre svega jer svi imamo mnogo manje iskustva sa potrošnjom struje u električnom vozilu, a posebno zbog toga što je mreža elektro-punjača i dalje jako slabo razvijena.
Kroz anketu sa skoro dve hiljade vozača u Nemačkoj i SAD-u, naučnici su shvatili da postoji ozbiljan raskorak u onome što baterije mogu da ponude i onome što ljudi smatraju da im treba. Tačnije, većina vozača misli da električno vozilo neće moći da ispuni njihove potrebe, iako je to daleko od realnosti. Naučnici tvrde da vozači potcenjuju sposobnosti električnih vozila za čak 30%.
Šta je rešenje?
Zaključak istraživača je da osim tehnološkog napretka mreže punjača i električnih vozila, treba ozbiljno poraditi i na informisanju vozača. Obezbeđivanje pravih informacija korisnicima može praviti razliku između uspeha i propasti električnog automobila.
Takođe je zaključeno da 90% dnevnih potreba može ispuniti vozilo sa dometom od 200 km. Što je pritom domet na nižem spektrumu ponude električnih vozila. Domet od 300 km zapravo ne pravi značajnu razliku za dnevne potrebe prosečnog vozača. Zbog toga, naučnici zaključuju da fokus zapravo ne treba da bude na povećanju dometa i kapaciteta baterija.
