Nakon turbulentne dve korona godine i nekoliko meseci strogih mera i zatvaranja, naš region se radikalno brzo transformisao u sjajno tržište za IT igrače u sferi aplikacija dostave hrane (i svega ostalog). Iako servisi dostave postoje dosta dugo i kod nas, moramo priznati da ih je cela Kovid situacija lansirala u stratosferu. Koliko je to tržište profitabilno, vidi se i po ulasku i novih domaćih firmi u taj posao.
Ipak, možda najbolje primećujemo porast ovih usluga upravo na ulici i u saobraćaju. Mnoštvo vozača, motorciklista i biciklista sa velikim torbama za čuvanje hrane u raznim bojama užurbano se probijaju kroz gužvu i trude se da nam dostave toplu hranu što pre. Rade svoj posao predano i vredno. Ipak, neminovno je da ovoliki upliv i nagli porast takozvane “gig” ekonomije ima i neke druge uticaje na naše gradove.
Vozila
Prvo i osnovno sredstvo za rad dostavljača je naravno, vozilo. I upravo je to ono što prvo i primetimo kao promenu na našim ulicama. Prvi utisak je da definitivno odjednom ima više motorciklista, a uz njih su polako ali sigurno počeli da se pojavljuju i biciklisti. Da bi na kraju električni bicikli postali ravnopravan izbor dostaljača. I ovo se zaista može posmatrati kao jako pozitivan uticaj i nešto što potencijalno može na duže staze promeniti navike određenog procenta naših sugrađana koji se ne bave dostavom.
“Hej, ako on može ceo dan da se vozi električnim biciklom, mogu valjda i ja do i od posla?”
Zašto da ne? Električni bicikli su potpuno anulirali poslednji argument protiv korišćenja bicikla za svakodnevni prevoz. Umaranje, znojenje, nesavladive uzbrdice? Ok, evo malo električne pomoći i nema problema! Deo slagalice koji ovde nedostaje je infrastruktura za punjenje i podrška gradskih vlasti za razvoj iste. Svakako ne možemo očekivati od ljudi da nose bicikle na visoke spratove zgrada i budu srećni zbog toga. Ili da mole za produžni kabl u holu poslovne zgrade i budu srećni zbog toga. Ili se sudaraju sa automobilima i budu srećni zbog toga. Svi ovi izazovi ostaju da se reše, ali bar za početak, dostavljači su nam pokazali da je moguće.
I stara vozila
Servisi dostave imaju i drugu stranu kad je u pitanju vozni park. To je pojava velikog broja starih automobila upitnog stanja i kvaliteta na ulicama. Doduše, dostavljači koriste najrazličitije automobile, od porodičnih i ličnih, do onih očigledno nabavljenih samo u ovu svrhu. Često ćete videti prastari suzuki maruti ili ford ka koji po izgledu nema mnogo preostalih kilometara u sebi, kako se živahno probija kroz gužvu ili negde stoji sa četiri migavca a u njemu torba neke od kompanija koje se bave dostavom. Ovi automobili ne samo da je pitanje koliko su bezbedni i kako su prošli tehnički pregled, nego je vrlo upitno i koliko zagađuju već preopterećeni vazduh. Jasna je logika dostavljača, jeftin auto, mala potrošnja, veća zarada – i to je potpuno opravdano, ali da li bismo možda mogli kao društvo da ih motivišemo da koriste nešto što je efikasno i za grad? Npr. gorepomenuti električni bicikl?
Saobraćaj
Koliko ste pre par godina naručivali hranu a koliko sada? Sigurno je taj odnos sada promenjen, osim ako ste super-jak karakter. Vremena se menjaju, tako i navike ljudi, ali moramo uočiti da je ova navika naročito štetna za naš dragi saobraćaj. Samo pomislite da je jedan obrok jedno potpuno novo i nezavisno putovanje za jedan auto ili vozilo, koje inače ne bi to putovanje napravilo.
Ipak, saobraćajne gužve rastu te rastu i nije potpuno sigurno koliko su ovakvi servisi dostave zaista pridodali tome. Takođe, postoji i druga strana medalje. Zapravo, suprostavljeno mišljenje je da servisi dostave spašavaju naručioca usluge od putovanja koje bi sam napravio. Što bi onda značilo da ako kurir nosi više pošiljki, zapravo smanjuje i gužvu. To stanovište definitivno ima logike, ali je pitanje koliko službe za dostavu hrane i drugih potrepština zaista optimizuju svoje vožnje, pogotovu imajući na umu da im surovo tržište nalaže da budu izuzetno brzi – inače taj korisnik ide kod konkurencije.
Po Svetskom Ekonomskom Forumu (World Economic Forum), broj vozila za dostavu će se u narednoj deceniji povećati za 36%, emisija zagađenja za 32% a saobraćajne gužve za 21%. To je jasan znak da je potrebno proaktivno delovanje. Gradovi bi mogli dati dodatne subvencije za kupovinu električnih vozila kompanijama za dostavu, kao i regulisati njihov rad na druge kreativne načine.
Bezbednost
Kao još jedan od bitnih faktora koji se moraju razmotriti kao velika promena u saobraćaju nakon pojave i masovnog širenja servisa za dostavu je i sama bezbednost saobraćaja. Ovu stavku možemo posmatrati iz dva ugla – kakvu pretnju predstavlja žurba u kojoj se dostavljači nalaze i koliko su zaštićeni na dvotočkašima.
Neretko se može videti mali i stari auto kako agresivno prolazi kroz gužvu. I da, možemo razumeti stres koji dostavljači imaju, ali se takođe mora razmišljati i o ugrožavanju bezbednosti saobraćaja. Kao i kako da ovakve scene ipak ne viđamo. Kratki rokovi i pritisak na dostavljače, definitivno nisu prijatelj u vožnji. Ipak, ne možemo sa sigurnošću reći bez većeg istraživanja da li to zaista mora tako da izgleda. Kao o jednom od potencijalnih predloga o kome bi se moglo raspravljati je edukacija dostavljača i dosta razgovora sa njima. Pre svega bi to moralo biti organizovano od strane kompanije koja ih zapošljava. Samu edukaciju bi morali voditi stručni ljudi uz razumevanje prirode njihovog posla i izazova koje dostavljači imaju.
Naravno, kada je u pitanju bezbednost samih dostavljača na dvotočkašima, tu možemo govoriti i o generalnoj bezbednosti dvotočkaša u saobraćaju. Izgradnja dodatnih biciklističkih staza, edukacija svih učesnika u saobraćaju i stalne kampanje svakako su nešto o čemu se razmišlja i što se (nekad više, nekad manje) i preduzima.
Šta nas dalje čeka?
S obzirom na svetske trendove i praktičnost servisa dostave, ne sumnjamo da će se u budućnosti ovakve platforme i poslovi još više razvijati. Štaviše, možemo očekivati i druge usluge na kućnom pragu, što će sigurno dodatno opteretiti saobraćaj. Ali ono što se sigurno mora obezbediti je njihov održivi rast u okvirima saobraćajne i ostal gradske infrastrukture. U krajnjoj liniji, ako želimo lagodniji i kvalitetniji svakodnevni život u budućnosti, moramo ga svesno i dobro planirati danas.
