Kako se početkom svake grejne sezone gradovi u regionu zamagle a pluća stanovnika dobiju tamniju nijansu, svi se zapitamo ima li nade? Šta se uopšte može uraditi da se smanji zagađenje i da imamo iole kvalitetniji vazduh. Bez grejanja naravno ne možemo. Svakako se možemo grejati na malo kvalitetniji i čistiji način, ali to je priča za sebe i izlazi van domena ovog portala.
Jedna teška odluka dugo orbitira u javnosti ali niko nema hrabrosti da krene ka njoj. Grad bez automobila. Ili bar grad sa manje automobila. Ono što je bitno napomenuti, a možda je i kočnica daljih koraka, je da ovo apsolutno nije jedini uzročnik zagađenja. Čak su mišljenja podeljena o tome da li bi uopšte pomoglo pri smanjenju zagađenja. Ali, biramo da pristupimo problemu iz drugog ugla.
Prema nekim procenama, četvrtina vazdušnog zagađenja u Londonu dolazila je od saobraćaja, a tri četvrtine toga od drumskog saobraćaja. Pritom, procenjeno je da je preko 36 000 smrtnih slučajeva godišnje uzrokovano bolestima povezanim sa zagađenjem.
Po drugim procenama, ispod 10% zagađenja dolazi od drumskog saobraćaja, ali moramo priznati da to deluje nerealno za naše podneblje. Posebno imajući u vidu zavisnost naših transportnih sistema od putničkih automobila. Takođe, ako je procenat nizak, ne znači i da je zagađenje malo. Možda jednostavno drugi zagađivači imaju još kolosalniji uticaj.
Ipak, zagađenje nije jedini problem koji uzrokuje drumski saobraćaj.
Šta sve rešava
Osim smanjenja emsije štetnih gasova, smanjenje broja automobila pruža mnoštvo drugih benefita.
- Značajno poboljšanje mobilnosti
- Humanije okruženje
- Oslobađanje prostora za druge aktivnosti
- Izgradnja infrastrukture za alternativne vidove prevoza
- Relaksiraniji parking i saobraćaj za ljude kojima je zaista neophodan putnički automobil
Prema podacima iz gradova koji su svoj fokus prebacili sa putničkih automobila, stanovnici su oduševljeni. Zanimljivo je da ljudi ne podržavaju takav koncept grada dok zapravo ne krenu da žive u njemu. U Barseloni je koncept “Superblokova” izuzetno popularan, posebno kad je otkriveno da je smanjio zagađenje za 25%.
Gradovi kao što su Oslo i Kopenhagen su na mnogim listama ocenjeni kao najprijatniji za život, iako već decenijama implementiraju politiku protiv putničkih automobila.
Ipak, promena politike i promena svesti je izuzetno teška. Tako je jedan Londonski zvaničnik dobijao čak i pretnje smrću zbog snažnog agitovanja za ovaj koncept. Slično se dešavalo i u Oslu, kada je zbog velikog nezadovoljstva obim projekta značajno smanjen.
Veliki problem u promeni svesti je percepcija, kako pojedinca tako i društva. Pre svega prema privatnom automobilu kao statusu i simbolu – uspeha, slobode, moći. A onda i prema tome, kako živeti bez automobila, kako bi to uopšte izgledalo i kako se to uopšte radi?
Sve to je posledica višedecenijskog organizovanja društva prema automobilu i takvom načinu života. I upravo iz ovog razloga potrebno je mnogo vremena, strpljenja ali i mnogo, mnogo truda da se predubeđenja promene.
Potrebno je pre svega i izgraditi infrastrukturu, poboljšati transportne alternative i učiniti ih privlačnim i jednako komfornim privatnom vozilu.
Nažalost, vazduh je dobio i boju i ukus i miris, te ćemo vrlo brzo morati da odgovorimo na pitanje – auto ili život?
