Ne bismo mogli da se nazovemo saobraćajnim portalom i bilo kakvim promoterom saobraćajne struke kada bismo pričali o tome kako nadmudriti sistem. Sistem za koji se zalažemo i kulturu u saobraćaju koju promovišemo.
Ipak, ako pratimo naše ubeđenje da su kazne za parking samo način da se sistem sprovede i postigne cilj, a ne sredstvo za punjenje budžeta i pražnjenje džepova vozača, možda ima par stvari koje možemo da kažemo na ovu temu.
Parking predstavlja sve veći problem u gradovima. Uz velike gužve i manjak transportnih opcija, vožnja automobila postaje pravi mali privatni pakao. Parking servis i druga javna preduzeća pokušavaju da urede šta mogu, ali nekada vozačima deluju kao neka vrsta prirodnog neprijatelja.
Dnevna parking karta i parking kazna
Velika zabluda i predmet mnogih debati su kazne za parkiranje. Potrebno je vrlo jasno razdvojiti dve kategorije kada su kazne u pitanju. Prva je propisno parkiranje na mestu koje je pod naplatom, a druga je nepropisno parkiranje.
Propisno parkiranje na mestu pod naplatom potpada isključivo kontroli naplate parkiranja. Ta lokacija je određena za parkiranje i zakonski osposobljena za to – postoji saobraćajni znak koji to dozvoljava. Nakon toga, gradskom odlukom je rešeno da se isto nalazi u zoni pod naplatom. Kontrolu naplate vrši parking servis, odnosno njegov službenik. Kontrolori ili sad već i video sistemi, kontrolišu naplatu samo i isključivo na mestima na kojima je dozvoljeno parkiranje.
Parking kazna
Parking kazna ili kazna za parkiranje je zaista kazna. I parking servis sa njom zapravo nema ništa. Nju izdaje komunalna ili saobraćajna policija, a ako nemate sreće i vozilo vam odnese pauk, moraćete da platite i “uslugu odnošenja”. Ovo najčešće obavlja parking servis, jer policija i komunalna policija u svom voznom parku prosto nemaju ovakva vozila. Odatle i dolazi do zablude da je parking servis glavni krivac.
Ovakva kazna se tretira kao saobraćajni ili komunalni prekršaj i zbog nje možete završiti i na sudu.
Kako da izbegnete kaznu za parking?
Bitno je napomenuti da je parkiranje propisno samo ukoliko je na propisno obeleženom parking mestu. A propisano parking mesto definiše znak za parkiranje, u narodu poznat kao plavo P, kao i odgovarajuća horizontalna signalizacija ukoliko je moguće izvesti je.
Važno je, dakle, shvatiti da smo u prekršaju svaki put kada ostavimo parkirano vozilo bez vozača, a iza nas nije ostao plavi znak za parking. U praksi na to dodajte i sve kolske i vatrogasne prolaze, pešačke prelaze, sumnjive nedefinisane površine, pogotovo u zonama u kojima radi video-kontrola parkiranja.
Zašto ne treba parkirati van parking mesta
U tom smislu, kada je u pitanju parkiranje u gradu, čak i da ne dobijete kaznu, sasvim sigurno nekome smetate. To može biti prolaz za dvorišni parking, možete smetati vozilima pri skretanju, protoku pešaka ili većih vozila gradskih službi.
Ako parkirate na trotoaru, iako je taj trotoar već pun vozila, zamislite samo sebe kao pešaka sa teškim torbama, koferima kako prolazite tuda. Zamislite osobu u kolicima, ili majku sa detetom u kolicima. Mogu li oni proći? Možda i nećete biti kažnjeni. Ako ste dalje od centra, gotovo sigurno ćete proći bez posledica, ali da li je moralno ispravno da se neko muči i rizikuje hodajući ulicom samo zato što vas mrzi da prošetate od najbližeg regularnog parking mesta?
Zato vam u ovom delu nećemo davati savete. Prosto nemojte da parkirate tamo gde nije dozvoljeno. I ako parkirate budite svesni da nekome smetate.
A ako parkiram na parking mestu?
Sa druge strane, naplata parkiranja je malo drugačija. Tu se nalazite na obeleženom parking mestu i sasvim sigurno nikome ne smetate. I dalje je najbolja opcija da prosto platite parking, ali ipak parking servisi imaju određeno vreme tolerancije koje vas može spasiti. Razlika između zaustavljanja i parkiranja je tri minuta, što parking servisi najčešće poštuju. Tako ćete dobiti tri, pet ili u nekim gradovima čak i deset minuta tolerancije da se snađete i platite parking. Nekad je i to dosta da obavite neki poslić i zapravo ne platite parking. I imajte na umu, što veći grad i veća gužva, manja je i tolerancija.
Neke ulice koje su pod naplatom se i retko kontrolišu. Najčešće su to većinski rezidencijalne ulice. Tu smena vozila na parking mestima nije velika. Automobili uglavnom imaju plaćene mesečne stanarske karte i parking servis otaljava takve ulice jer prosto nema mnogo prihoda od njih. Tako da, ako baš volite da se kockate, možda su ovakve ulice najbolje za to.
Ipak, treba imati i finansijski aspekt na umu. Da bi vam se neplaćanje “isplatilo”, treba da prevarite sistem najmanje 20ak puta, što teško da ćete uspeti. Zato naš savet ostaje da platite parking.
