Pa najblaže rečeno – ništa. Iako se dosta o tome piše i priča poslednjih dana, ovo glasanje je samo dobar materijal za bombastične naslove na društvenim mrežama.
Iako je reč o referendumu koji su organizovale vlasti Pariza, on se nije odnosio na sve trotinete i nije obavezujući. Naime, pitanje je bilo da li građani smatraju da probni sistem iznajmljivanja treba da nastavi da radi.
Osim toga što se pitanje uopšte nije odnosilo na sve trotinete, rezultati nisu obavezujući ni za koga.
Bitno je takođe napomenuti i da je na glasanje izašlo svega oko 7,5% onih sa pravom glasa. Od tog broja 89% je glasalo da se zabrane ovi servisi.
Pariz nije Pariz
Ako pogledamo broj potencijalnih glasača, možemo zaključiti da se referendum odnosio samo na centralnu zonu Pariza. Koja je i dalje prilično velika (oko 2 miliona stanovnika). Ipak, čak i ako se zabrana sprovede, ostatak šire zone grada može i dalje da uživa u iznajmljenim trotinetima. A taj ostatak nije zanemarljiv – reč je o 8 miliona stanovnika.
Šta je uopšte bio problem?
Javilo se više kritika na račun ovih servisa. Pre svega se to odnosilo na same vozače i njihovo ponašanje. Prebrza vožnja, nesmotrenost, bahatost, i tako dalje. Zanimljivo je da se to ponašanje poklapa i sa ponašanjem vozača automobila, ali nikome nije palo na pamet da njih zabrani.
Takođe, bilo je žalbi i na nered koji ostavljeni trotineti prave po gradu. Zakrčeni trotoari, trotineti ostavljeni na različitim mestima, krenuli su da smetaju građanima Pariza.
Bezbednost vozača trotineta je takođe bila problematična. Tako je pre nekoliko meseci nastradala žena u nezgodi sa električnim trotinetom.
Ipak, cela priča deluje kao politička borba, pa ostaje da se vidi šta će se zapravo desiti. Ako bismo morali da pogađamo – neki ugovori, propisi i zakoni će se promeniti, ali električni trotineti će i dalje ostati na ulicama Pariza.
