Izmene Zakona o Bezbednosti Saobraćaja u Srbiji izazvale su dosta pažnje, kako u opštoj tako i u stručnoj javnosti. U predlozima našlo se nekoliko izmena koje bi u teoriji trebalo da promene neke stvari. Ipak, čini se da će loše stvari ostati loše, a dobre se neće desiti.
Prva stvar koja je tražena i usvojena je oduzimanje vozila. Populistička mera koja bi trebalo da obuzda bahate vozače nikada i nije bila realna u praksi. Da, postoji član koji ovo reguliše, ali mali su izgledi da on išta promeni i bude valjano primenjen.
Naime, ova mera se odnosi na počinioce najtežih prekršaja. To su prekršaji iz kategorije agresivne vožnje, kao što su uzastopni prolasci na crvena svetla, preticanje kolone, vožnja pri teškoj alkoholisanosti. Ipak, da bi zapravo došlo do oduzimanja vozila, vozač prvo mora dva puta da bude osuđen za prekršaje iz te kategorije, i to u poslednje dve godine! To znači da će neko ko je uhvaćen u izvršenju dela agresivne vožnje u roku od tri godine moći da izbegne ovakvu meru. I tu namerno kažemo “uhvaćen”, jer na svaki zabeležen prekršaj takav vozač ih je napravio još verovatno stotinak koji nisu sankcionisani.
Zašto ovo neće dati rezultate?
Ukoliko biste izašli u polusatnu vožnju po Beogradu, u bilo kom trenutku u toku dana, videli biste bar jedan slučaj agresivne vožnje. To znači da su i dosadašnje mere daleko od efikasnih. Ovi vozači su sistemski problem. A po ponašanju određenih javnih i manje javnih ličnosti, čini se da ne postoji ni želja da se taj problem reši.
Prekršilac mora biti siguran da će biti kažnjen da bi kazna imala smisla. Kod nas se čini da su počinioci prilično sigurni u suprotno. Šta god da urade, postoji način da se izvuku.
Trotineti
Izmene zakona su najzad prepoznale električne trotinete kao učesnike u saobraćaju. Tako što su ih praktično zabranile. Vožnja trotineta je po trotoarima sada zabranjena. Na ulici je dozvoljena, ali samo na mestima gde je ograničenje do 50 km/h. Vožnja je dozvoljena po biciklističkim stazama. To sve ima smisla u teoriji, ali veliki problem kod ovog rešenja je što ne postoji dovoljno dobra infrastruktura. Biciklističke staze su retkost, a vožnja na ulici je opasna. Problem kod ovog rešenja je što se jedna realnost potpuno ignoriše. Električni trotineti su tu i teško će nestati. Ovako se samo većina njihovih vozača primorava da krši nova pravila.
Ipak, ako ovo znači da će se više ulagati u biciklističku infrastukturu, to bismo zaista voleli da vidimo.
Finansiranje bezbednosti saobraćaja
Možda i najveća greška ovog zakona je potpuna konfuzija oko finansiranja projekata iz domena bezbednosti saobraćaja. Novac od naplaćenih kazni više neće biti po zakonu preusmeravan na bezbednost saobraćaja. Do sada je određeni procenat išao u te svrhe. Od sada, sav novac će ići preko MUP-a, a gde će završiti verovatno će zavisiti od različitih potreba. Nešto nam govori da bezbednost saobraćaja neće biti jedna od tih potreba.
