Logično i relativno lako rešenje za povezivanje aerodroma “Nikola Tesla” sa centrom Beograda, izgleda najzad dobija svoje konkretne naredne korake. Pruga do aerodroma će uskoro krenuti sa izgradnjom i proširiti postojeće linije BG Voza.
BG Voz
Beogradski šinski prevoz je već godinama diskretni heroj za mnoge Beograđane koji žive i rade na njegovoj ruti. Neugledni i retki, ali tačni i brzi vozovi su bili možda i najbolje skrivana tajna beogradskog javnog prevoza. U jednom periodu maltene potpuno van sistema naplate, a uvek u minut tačni, pomagali su mnogim beograđanima da preskoče drumski kolaps na Gazeli i ostalim delovima grada. Vožnja je nekada delovala kao teleport, za koji prosto mnogi nisu ni znali.
A zašto je bio tajna? Navikli smo da u ovim krajevima nekad logika posustane. U nekom administrativnom vakumu, kombinovanom sa vandalizmom, validatori iz vozova su nestali. Kontrolori nisu zalazili u vozove. Grad kao da nije mnogo mario da se ove linije promovišu i koriste, pa nije postojala nikakva promocija, niti kvalitetnija veza stanica sa… Pa sa civilizacijom. Trebalo je dobrano potruditi da stignete sa Prokopa bilo gde, ili sa stanice Pančevački most.
Ipak, stvari se sad definitivno menjaju. Grad ima velike planove za šinski sistem i njegovo kombinovanje sa budućim metroom. Tako je nedavno objavljen i plan za izgradnju pruge koja će povezati beogradski aerodrom i centar grada.
Prednosti i mane plana
Pruga koja bi trebalo da bude završena do 2026. godine ili najkasnije do početka EXPO-a, predstavljaće nastavak postojeće infrastrukture. Od trenutne stanice “Zemun Polje”, gradiće se pruga kroz Sremsku ravnicu, kroz buduće naselje “Singidunum”, do aerodroma. Pruga se neće tu završavati, već će nastaviti dalje do centra Surčina i polja gde će biti građen EXPO kompleks i novi Nacionalni stadion.
Pozitivna strana izgradnje pruge je značajno prijatnije i pouzdanije putovanje do aerodroma. Gledajući trenutne opcije, nekada je zaista potrebno razbijati glavu kako biste odabrali pravu transportnu opciju. Autobusi su retki, taksi zna biti prilično skup, a moljenje porodice i prijatelja za tako dugu vožnju nije zapravo validna transportna opcija.
Ipak, ostaje žal što trasa pruge nije “direktnija”. Po ranijim planovima, pruga je trebalo direktno iz stanice “Zemun” da se nastavi uz auto-put i zatim ga pređe i uđe u kompleks aeordroma. Uz rešenje koje je sada u planu, putovanje će biti dosta duže. Od stanice “Beograd Centar” do stanice “Zemun Polje” vozom je već sada potrebno oko 20-25 minuta. Ukoliko računamo da će isto toliko trebati i za ostatak trase, i da železnička stanica “Beograd Centar” nije zapravo naše krajnje odredište, putovanje se lagano penje na preko sat vremena. To je prilično dugo i smanjuje prednost ovog putovanja u odnosu na taksi ili autobus.
Značaj železničkih veza između aerodroma i gradskih centara
U oblasti urbanog razvoja, uspostavljanje besprekorne transportne mreže je ključno za podsticanje ekonomskog rasta i poboljšanje ukupnog kvaliteta života kako stanovnika tako i posetilaca. Tako i železnička veza između aerodroma i gradskih centara dobija sve veći značaj poslednjih godina. Ona ne samo da pojednostavljuje logistiku putovanja već i doprinosi održivom razvoju gradova. Najveći gradovi imaju ovo rešeno već decenijama. Ali slična ili ista rešenja sve češće implementiraju i gradovi srednje veličine.
Jedna od primarnih prednosti direktne železničke veze je efikasnost koju ona donosi u transportni sistem. Pružajući brzu i pouzdanu vezu između aerodroma i centra grada, putnici doživljavaju skraćeno vreme putovanja, eliminišući potrebu za glomaznim transferima između više načina prevoza. Ovo ne samo da poboljšava ukupno iskustvo putovanja, već i doprinosi fluidnijoj i integrisanijoj urbanoj infrastrukturi.
Primeri gradova srednje veličine
Nekoliko gradova srednje veličine uspešno je implementiralo takve železničke veze, postavljajući primere za druge. Na primer, Birmingem u Ujedinjenom Kraljevstvu. Gradska železnička veza između aerodroma Birmingem i centra grada ne samo da je olakšala nesmetan tranzit za putnike, već je i podstakla ekonomski razvoj u okolnim oblastima. Pogodna železnička veza privukla je i kompanije i turiste, doprinoseći rastu i prosperitetu grada.
Slično tome, Brizbejn u Australiji ima dobro uspostavljenu železničku vezu između aerodroma Brizbejn i centra grada. Ova inicijativa ne samo da je ublažila gužve u saobraćaju, već je i smanjila uticaj prevoza na životnu sredinu promovisanjem korišćenja javnog prevoza. Uspeh železnice aerodrom-grad u Brizbejnu svedoči o pozitivnim efektima koje takva povezanost može imati na održivost gradova.
