Istorija biciklističkog saobraćaja je fascinantna, datira iz ranog 19. veka. Prvi bicikl, nazvan „mašina za trčanje“, izumeo je Karl Drais 1817. godine u Nemačkoj. Bio je to drveni okvir sa dva točka i upravljačem, pogonjen nogama bicikliste, odnosno odgurivanjem o tlo. Ova mašina je utrla put modernom biciklu kakav danas poznajemo.
Do sredine 19. veka, bicikl je postao popularniji i pristupačniji široj javnosti. Šezdesetih godina 18. veka uveden je prvi bicikl sa pedalama, koji je brzo zaživeo kao način prevoza. Međutim, tek krajem 1800-ih bicikli su počeli da postaju češći oblik prevoza u urbanim sredinama.
Kako su gradovi počeli da rastu i da se šire, tako je rasla i potreba za prevozom. Bicikli su ljudima omogućili pristupačan i efikasan način kretanja i brzo su postali popularan izbor za putnike na posao. Početkom 1900-ih, bicikli su bili najčešći oblik prevoza u mnogim gradovima.
Međutim, kako je popularnost automobila rasla početkom 20. veka, upotreba bicikala kao načina prevoza počela je da opada. Izgrađeni su putevi prema putničkim automobilima, a bicikli su gurnuti u stranu. Tek 1970-ih i 1980-ih došlo je do ponovnog oživljavanja interesovanja za biciklizam, delimično zahvaljujući pokretu za zaštitu životne sredine i popularnosti rekreativnog biciklizma. Pokret je procvetao u Holandiji.
Danas su bicikli ponovo popularan izbor za prevoz u mnogim gradovima. Biciklističke staze i namenska biciklistička infrastruktura izgrađeni su u mnogim urbanim oblastima da bi se prihvatio sve veći broj biciklista. Osim što je efikasan način prevoza, biciklizam je takođe odličan način da ostanete aktivni i smanjite svoj ugljenični otisak.
Zašto bicikl postaje ponovo popularan
Postoje brojne prednosti promocije biciklističkog saobraćaja u urbanim zajednicama, koje su neki gradovi u svetu već odavno razumeli. Mnogi gradovi i u regionu su pokrenuli inicijative promocije biciklističkog saobraćaja. Kako se sve više primećuju benefiti u odnosu na prevoz privatnim automobilom, čini se da budućnost biciklizma može biti jednako sjajna kao i prošlost.
- Zdravlje: Biciklizam je odličan oblik vežbanja i može pomoći u smanjenju rizika od gojaznosti, srčanih bolesti i drugih zdravstvenih problema. Promovišući biciklizam, gradovi mogu pomoći svojim stanovnicima da vode zdraviji život.
- Životna sredina: Bicikli ne proizvode nikakve štetne gasove, što ih čini odličnom opcijom za smanjenje zagađenja vazduha i emisije gasova staklene bašte. Podsticanje biciklističkog saobraćaja može pomoći gradovima da smanje zagađenje i da rade na održivijoj budućnosti.
- Zagušenja u saobraćaju: Sa sve više ljudi koji se sele u urbana područja, saobraćajne gužve postaju nesnosne. Promovisanjem biciklizma, gradovi mogu da smanje broj automobila na putu i smanje pritisak na putnu mrežu, što dovodi do bržeg i efikasnijeg prevoza za sve.
- Ekonomske koristi: Pokazalo se da gradovi pogodni za bicikliste privlače turiste i preduzeća, što dovodi do ekonomskog rasta i razvoja. Pored toga, biciklistička infrastruktura se može izgraditi jeftinije od puteva i autoputeva, što je čini isplativom opcijom za gradove.
- Izgradnja zajednice: Biciklizam može biti odličan način za okupljanje ljudi i izgradnju zajednice. Događaji i inicijative prilagođene biciklizmu mogu pomoći u stvaranju osećaja pripadnosti i jačanju veza u zajednici.
Priča bicikla i njegovog korišćenja u gradovima je jedna od najzanimljivijih u saobraćaju. Od jednostavnog izuma, prešli smo put izgradnje neverovatne infrastrukture za neverovatne mašine. Došli smo čak i do letećih i autonomnih vozila. Ceo taj put pređen je da bismo na kraju shvatili da nam je rešenje bilo ispred nosa već dva veka.
