Poslednjih meseci u više navrata smo čuli za incidente sa vožnjom u suprotnom smeru na auto-putu. Čini se da je došlo do naglog porasta ovog izuzetno opasnog ponašanja. Zbog čega dolazi do ovih incidenata, kako se ponašati u tim situacijama i šta je uzrok tome?
Prethodnog vikenda došlo je do stravične saobraćajne nezgode na delu auto-puta kod Beograda. Tada je Fiat Punto vozio u suprotnom smeru i to levom saobraćajnom trakom. Pre nekoliko meseci, gotovo isti incident dogodio se dan nakon puštanja obilaznice oko Beograda u rad.
Razlozi vožnje u suprotnom smeru definisao je SWOV institut za bezbednost saobraćaja iz Holandije.
Prema njima, vožnja u suprotnom smeru može biti namerna i nenamerna.
Namerna vožnja u pogrešnom smeru
Iako običnom vozaču može delovati neverovatno, postoje razlozi koji navode problematične vozače na ovakvo ponašanje. Nakon istraživanja došlo se do njih nekoliko:
- Vozač želi da izbegne gužvu u saobraćaju ili da dođe do izlaza sa auto-puta koji je propustio.
- Vozač pokušava da skrene/zaustavi se nakon što je ušao na pogrešnu ulaznu ili izlaznu rampu.
- Opasna vožnja radi zabave ili zbog opklade.
- Vozač pokušava da izbegne policijsku kontrolu.
- Vozač pokušava da izvrši samoubistvo.
Namerna vožnja u pogrešnom smeru je češća među mlađim vozačima.
Nenamerna vožnja u pogrešnom smeru
Nenamerna vožnja u pogrešnom smeru često je rezultat rasejanosti, nepažnje i/ili problema sa orijentacijom. Na primer, vozači ne shvataju da ulaze na izlaznu rampu umesto na ulaznu rampu. Misle da prave “obično” polukružno i uopšte ne shvataju da ulaze na autoput. Specifičan dizajn ulaznih i izlaznih rampi igra važnu ulogu ovde. Ova forma nenamerne vožnje u suprotnom smeru relativno je česta među starijim vozačima. Opšta konfuzija, na primer izazvana mentalnim problemima, demencijom ili alkoholom i drogama, takođe može biti uzrok.
Uticaj alkohola, droge i lekova
Istraživanja u svetu pokazuju da su alkohol, droge ili njihova kombinacija uključeni u mnoge ovakve incidente. Lekovi takođe igraju ulogu.
U 18 od 68 nesreća i incidenata u Holandiji između 2015. i 2019. godine, vozač koji je vozio u pogrešnom smeru imao je nivo alkohola iznad zakonskog limita. U 5 od 68 analiziranih nesreća, vozač koji je vozio u pogrešnom smeru bio je pod uticajem droga. Jedan slučaj bio je pod uticajem i alkohola i droga. Dakle, ukupno više od 33% vozača koji su vozili u pogrešnom smeru bili su pod uticajem alkohola ili droga. Lekovi koji mogu uticati na sposobnost vožnje takođe igraju ulogu. U pomenutom istraživanju, 5 od 68 nesreća i incidenata uključivalo je lekove. U stvarnosti, brojevi su veći, jer policija ne proverava sve vozače koji voze u pogrešnom smeru na prisustvo alkohola i droga, niti je pitanje o lekovima deo standardne procedure.
Kako se ponašati ako se nađete u takvoj situaciji?
Ako vam se desi da uđete u pogrešan smer na auto-putu, pre svega treba misliti na bezbednost. Ostanite mirni i staloženi. Istog momenta smanjite brzinu i uključite signalizaciju – sva četiri pokazivača pravca, kako biste signalizirali drugim vozačima na opasnost. Ne pravite nagle i neočekivane pokrete i pokušajte da se bezbedno premestite u zaustavnu traku.
Iako ne postoji tačna i najbezbednija procedura ili recept za ovakvu situaciju, bitno je da shvatite šta drugi vozači vide i kako razmišljaju. Ako pokušavate da okrenete automobil u pravi smer, nikako to ne radite na krivini i nepreglednom delu puta.
Idealno rešenje je da se sklonite u zaustavnu traku ili izvan puta (ukoliko je to moguće) i pozovete pomoć (saobraćajnu policiju, šlep službu, održavanje puta). Oni će biti u stanju da preusmere ili uspore saobraćaj dok se vi bezbedno okrenete. Bolje je i platiti kaznu nego koštati sebe ili nekog drugog života.
Zašto je došlo do porasta ovakvih incidenata?
Pre svega ovo možemo pripisati broju novih auto-puteva. Dosta je novih deonica otvoreno, mnogo je novih petlji i ulaza/izlaza sa auto-puta. Nekada se vozači prosto ne snalaze. Posebno ako u jednačinu uključimo drogu, alkohol ili druge elemente. Ovakvi incidenti ne izazivaju toliko pažnju kad se dese van auto-puta, a pritom su donekle i manje opasni.
Iako deluje da su naši auto-putevi opremljeni vrlo dobrom signalizacijom, moguće je da bi novi znakovi koji dodatno upozoravaju na suprotan smer dobro došli. Takođe, pojačane kontrole i jasnije deljenje traka na ulazno/izlaznim rampama bi sigurno smanjile broj ovih incidenata.
