U ranim satima 3. septembra 1967. u Švedskoj se dogodila tiha revolucija. To je bio dan kada je cela država prešla sa vožnje levom stranom puta na desnu. Ovaj monumentalni događaj u Švedskoj i saobraćajnoj istoriji poznat je kao Dagen H ili Dan H. To je jedna od najznačajnijih i najambicioznijih reformi transporta ikada preduzetih.
Švedska je imala ustaljen sistem vožnje levom stranom puta u to vreme. Međutim, do 1960-ih, većina okolnih zemalja, posebno u kontinentalnoj Evropi, praktikovale su vožnju desnom stranom puta. To je Švedskoj sve više otežavalo koordinaciju sa susedima, kao i uvoz i izvoz vozila.
O ideji promene strane vožnje se raspravljalo mnogo godina, ali je tek 1950-ih počela da dobija na zamahu. Glavni razlog za to je bio sve veći broj automobila na švedskim putevima, što je vožnju levom stranom učinilo još većim problemom. Kod vozila sa volanom na levoj strani, vozačima je bilo teško da vide iza uglova i bezbedno pretiču. Takođe, kako je sve više ljudi počelo da vozi, broj nezgoda se povećavao. Mnoge od ovih nezgoda su nastale zbog zabune izazvane vožnjom levom stranom.
Dagen H
Nakon godina debate, švedski parlament je 1963. konačno usvojio zakon o prelasku na vožnju desnom stranom puta. Prebacivanje je planirano za 1967., dajući vlastima četiri godine da pripreme zemlju za promenu. Dan kada je promena trebalo da nastupi nazvan je Dagen H, gde “H” znači Hogertrafik, što je u prevodu “pravi saobraćaj”.
Planiranje promene počelo je skoro odmah nakon usvajanja zakona. Pokrenuta je masovna informativna kampanja, sa lecima, posterima i radio i TV saopštenjima koja su Šveđane upozoravala na promenu. Vlada je čak snimila i kratki film koji je prikazan u bioskopima širom zemlje, objašnjavajući kako se vozi desnom stranom puta.
Da bi javnost dodatno pripremila za prelazak, vlada je organizovala probne vožnje u mesecima koji su prethodili Dagenu H. Jedna takva probna vožnja održana je u Stokholmu juna 1967. godine, kada je gradski sistem javnog prevoza prešao na vožnju po desnoj strani. strane puta za jedan dan. Još jedna probna vožnja održana je u gradu Geteborgu u avgustu 1967. godine, gde je gradski sistem javnog prevoza vozio desnom stranom puta na nedelju dana. Ove probne vožnje su pomogle da se vozači upoznaju sa novim pravilima puta, kao i da se identifikuju potencijalni problemi koji bi se mogli pojaviti na Dagen H.
Vlada je takođe preduzela niz fizičkih mera da pripremi zemlju za promenu. Svi putokazi i saobraćajna signalizacija su zamenjeni ili modifikovani kako bi bili u skladu sa novim pravilima puta. Bele linije su naslikane na sredini svih glavnih puteva kako bi se odvojili saobraćajni tokovi. Stari automobili su modifikovani u hodu. Novi automobili napravljeni nakon promene morali su da budu u skladu sa novim propisima. Morali su da budu projektovani za vožnju desnom stranom puta.
Noć kada je stala cela Švedska – da bi prešla ulicu
U noći 2. septembra 1967. sve je bilo spremno za Dagena H. U 4.50 ujutro 3. septembra sav saobraćaj u Švedskoj je zaustavljen. Narednih deset minuta svi vozači su morali da čekaju dok su stari znakovi skinuti i zamenjeni novim. Saobraćajna policija je potom uputila vozače na desnu stranu kolovoza, a automobili su ponovo krenuli.
Promena nije bila bez problema. Prvobitna zabuna izazvana promenom strane vožnje dovela je do niza manjih nezgoda, uglavnom zbog toga što su vozači zaboravili da je došlo do promene. Bilo je i izveštaja o tome da su se automobili zaglavili na tramvajskim šinama i da pešaci nisu sigurni u koju stranu da gledaju kada prelaze put.
Međutim, uprkos ovim početnim poteškoćama, promena je bila uglavnom uspešna. Bilo je mnogo manje nesreća nego što se očekivalo, a novi saobraćajni sistem je brzo postao norma. U stvari, u roku od nekoliko meseci, mnogim Šveđanima je bilo teško da se sete da su ikada vozili levom stranom puta.
Nasleđe Dana H
Dagen H je od tada postao ponosan trenutak u švedskoj istoriji. Događaj je pokazao sposobnost zemlje da sprovede velike reforme i projekte modernizacije, i poslužio je kao primer drugim nacijama kako da sprovedu slične promene. Prebacivanje je takođe naglasilo važnost pažljivog planiranja i komunikacije prilikom sprovođenja značajnih promena u društvu.
Danas, više od 50 godina nakon promene, putevi u Švedskoj su među najbezbednijim na svetu. Saobraćajna infrastruktura u zemlji je veoma napredna, a prelazak na vožnju desnom stranom puta je odigrao značajnu ulogu u omogućavanju ove situacije.
U zaključku, Dagen H je bio izuzetan događaj u švedskoj istoriji, koji je imao trajan uticaj na transportni sistem zemlje. Prelazak na vožnju desnom stranom puta bio je značajan poduhvat, ali je na kraju pokazao sposobnost Švedske da se prilagodi promenljivim okolnostima i modernizuje svoju infrastrukturu. Danas, uspeh Dagen H služi kao inspiracija drugim nacijama koje žele da sprovedu velike reforme i poboljšanja svojih transportnih sistema.
