U Beogradu ovog meseca počinje izgradnja tunela koji će povezivati Savski amfiteatar i Bulevar despota Stefana. Ovaj ambiciozni projekat će biti sproveden uz pomoć kineske kompanije Powerchina, a očekuje se da će tunel biti završen do 2030. godine, s vrednošću radova većom od 235 miliona evra.
Izgradnja tunela, koji će direktno povezivati Karađorđevu ulicu i Bulevar despota Stefana, planirano je da otpočne ovog meseca kod Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Osim toga, drugi značajan deo projekta uključuje početak izgradnje novog mosta na Savi kasnije ove godine.
Projekat, čija je izgradnja poverena kineskoj kompaniji Powerchina, takođe uključuje uklanjanje Starog savskog mosta i njegovu zamenu novim mostom na istom mestu. Ovaj kompleksan projekat bi trebalo da otkloni probleme koje uzrokuje Stari savski most, ali i otvori novu magistralnu saobraćajnicu kroz grad.
Novi tunel predstavlja deo šireg projekta, a očekuje se da će olakšati protok saobraćaja, smanjiti gužve u centralnim delovima grada i poboljšati ukupnu povezanost različitih delova Beograda.
Novi most je projektovan sa dve kolovozne trake širine 6,5 metara. U sredini će se nalaziti tramvajski koridorom širine 8 metara. Pešačka i biciklistička staza biće sa obe strane i biće široka 3,3 metra.
Ovaj infrastrukturni poduhvat biće jedan od najvećih infrastrukturnih ulaganja u centru Beograda nakon Mosta na Adi i pratećih saobraćajnica.
Problemi Starog savskog mosta
Stari savski most ima bogatu istoriju. Izgradili su ga Nemci kao privremeno rešenje tokom Drugog svetskog rata a nakon rušenja prelepog predratnog mosta Kralja Aleksandra. Most je trebalo da bude privremeno rešenje, ali je na kraju i u posleratnom Beogradu pronašao svoju namenu. Postao je tramvajsko-drumski most i bio odlična alternativa Brankovom mostu.
Najveći problem mosta su bili mali kapacitet, velika buka koju prave tramvaji dok ga prelaze i loša podloga. Po svemu sudeći, stara tehnika gradnje nije omogućavala svrsishodnu obnovu koja bi omogućila da ostane na svom mestu.
Most je inače od rušenja sačuvao učitelj koji je tokom rata živeo u Karađorđevoj ulici, Miladin Zarić. Dok su Nemci tokom povlačenja minirali most, učitelj je sa prozora svog stana posmatrao akciju. Nakon par dana, kada su oslobodioci prišli mostu, Zarić je izašao iz skloništa i ašovom prekinuo već zapaljenu žicu detonatora. Tako je ovaj most ostao jedini veliki most koji Nemci nisu uspeli da sruše tokom povlačenja.
